Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

НОРБС: У Србији између 300 и 500 хиљада људи има неку ретку болест

28.12.2022. 14:05 14:13
Пише:
Фото: pixabay.com

БЕОГРАД: У Србији између 300.000 и  500.000 људи живи са неком од ретких болести, којих има више од 7.000, кажу у  Националној организацији за ретке болести (НОРБС) и поручују да је у циљу ефикаснијег лечења потребно усвојити нови Национални програм за ретке болести за период 2023-2025. године.

Председница НОРБС Оливера Јововић подсећа да је пре две године Влада Србије по први пут усвојила Национални програм за ретке болести 2020-2022. године захваљујући чему је било помака у дијагностици и лечењу ретких болести, али да је потребно усвојити нови програм.

"По први пут пописане су све лабораторије, које се баве дијагностиком ректих болести у Србији. Урађена је анализа њиховог стања, планиране су потребе тих лабораторија и дефинисана је сва доступна дијагностика коју покрива Републички фонд за здравствено осигурање. Такође, дефиниција ретких болести уведена је у предлог нове законске регулативе, измењен је акт којим се одређују и формирају центри за ретке болести", рекла је Јововићева, саопштио је НОРБС.

Додала је и да је на порталу Министарства здравља отворен посебан део посвећен ретким болестима и направљен софтвер за регистрацију оболелих од ретких болести али, како каже, многе активности нису спроведене.

"Формиран је регистар ретких болести, направљен је софтвер, али је до сада у

базу података уписано свега око 500 пацијената. Разлог томе лежи у самим установама, односно лекарима који не уписују своје пацијенте у регистар", навела је Јововићева.

Специјалиста педијатрије и специјалисте клиничке генетике из Универзитетске дечје клинике у Тиршовој др Горан Чутурило каже да је повећање броја лекара  један од најзначанијих праваца развоја генетике у Србији у наредне три године.

"Превасходно мислим на субспецијалисте клиничке генетике, јер је тренутни број вишеструко мањи у односу на европске стандарде, а број пацијената непрекидно расте", казао је Чутурило.

 Такође, како је рекао, потребна је подршка генетичким лабораторијама, а посебно програмима контроле и унапређења квалитета рада и транслације резултата генетичких тестирања ка клиничким генетичарима и другим лекарима у складу са стандардима дефинисаним од стране водећих европских и америчких стручних асоцијација.

Пише:
Пошаљите коментар