Немачка влада поклонила софтвер за евиденцију о повратницима

Захваљујући томе КИРС ће имати могућност да води евиденцију и да прикупља податке о свим повратницима, што ће омогућити успешно креирање програма подршке и реинтеграције повратника.

Тренд од 2016. године је да број повратника из земаља ЕУ драстично опада. Тако, уколико не дође до већих миграција, какве су биле 2015. године, очекује се да ће број повратника да се задржи на просеку последње три године. Иако Комесаријат за избеглице и миграције има уређен систем ургентног збрињавања повратника који се обрате за помоћ и даље постоји велика потреба за подршком донатора и међународних организација.

- Недостатак тачних и поузданих података о повратницима један је од кључних проблема за планирање програма подршке, како у погледу конкретних мера, тако и у смислу планирања средстава. Од изузетне важности је да националне институције надлежне за управљање процесом реадмисије, имају ажурирану и свеобухватну базу података о статусу и потребама повратника. Из искуства знамо да се они суочавају са многим изазовима, попут недостатка личних документа, али и проблема око запослења, смештаја, језика, остваривања здравствене заштите. У највећем броју случајева, ти проблеми се не односе само на појединца, већ на комплетне породице које су у највећем броју случајева вишегенерацијске, што проблем њихове реинтеграције додатно усложњава.- истакла је национални координатор програма „Миграције за развој“ Свјетлана Ђокић.

За националне институције у Србији важно је да постоје прецизни подаци о броју повратника како би могли да креирају и реализују националну политику и доносе друге важне стратешке одлуке и планове. Унапређењем постојећег софтвера за праћење процеса реадмисије, који је ГИЗ Србија релизовао за потребе Комесаријата за избеглице и миграције, ови проблеми ће бити превазиђени. Унапређена база података о повратницима биће доступна и повереницима за избеглице и миграције у свим општинама и градовима у Србији, који ће убудуће имати бољу слику о броју и структури породица повратника на њиховој општини.

Тежак живот у Србији Сашу Вујичића је натерао да крене пут Немачке 2009. године.

- Две године сам радио у једној од највећих болница у Немачкој, као чистач, а деца су ишла редовно у школу. И поред тога, једног дана су нас покупили и вратили у Србију. Нисам знао шта нас чека овде. Одлучио поново да се бавим сакупљањем сировина. Ипак, желео сам да отворим нешто своје. Захваљујући организацији „Ромско срце“ из Крушевца и уз подршку Немачке владе добио сам потребне машине како бих могао да развијем свој приватан посао. Отворио сам аутоперионицу и успевам да будем сам свој човек – каже Вујичић, један од повратника из Немачке.

- Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије од 2011. године води евиденцију о повратницима по основу Споразума о реадмисији. Ти подаци се чувају у нашој бази. Међутим, захваљујући донацији Немачке владе, кроз програм који реализује ГИЗ, унапређена је постојећа база која ће бити оперативна онлајн, а што је најважније и доступна нашим повереницима у свим општинама Србије, што је посебно важно за оне у којима је регистрован већи број повратника. Захваљујући томе, наши повереници ће моћи да воде ажурну евиденцију о повратницима, имају преглед њихових потреба и бољу комуникацију са повратницима. На тај начин Комесаријат ће имати детаљну слику о потребама повратника и биће у прилици да креира адекватне програме реинтеграције – објашњава саветник у Комесаријату за избеглице и миграција Републике Србије Дејан Милисављевић.

Подаци о повратницима се прикупљају на више начина и уносе у софтвер. Једна од опција је приликом повратка из земаља Европске Уније, на аеродрому „Никола Тесла“, где постоји канцеларија КИРС-а. Ту повратници остављају своје основне податке, информацију где ће боравити након повратка, у којој општини и добијају контакт ком поверенику КИРС- а треба да се јаве.

Љ. Петровић