Најдуже су заједно до развода током прошле године у Србији били супружници са "стажом" од 64 године, а у Београду од 58 година.
Према речима Гордане Бјелобрк, начелнице Одељења за демографију Републичког завода за статистику, престанак брачне заједнице наступа када надлежан суд доносе правноснажну пресуду о разводу.
- То значи да је у трајање разведеног брака укључено и трајање поступка за развод. Дужина овог поступка зависи од сложености предмета, односно од тога да ли је у питању споразумни развод, који траје краће, или развод по тужби једног од супружника. Додатно, оптерећеност судова такође утиче на то колико може трајати поступак развода, поготово у већим градовима. Статистика не располаже податком о датуму подношења тужбе, односно захтева за споразумни развод, који би био показатељ када је донета лична одлука о разводу - истиче Бјелобрк.
То, практично, значи, да је најкраћи брак у земљи морао трајати свега неколико дана, да би се у року од једног месеца окончала и бракоразводна парница!
У последњој обрађеној, 2022. години, у Србији је закључен 32.821 брак, што је минимални пораст у односу на годину пре тога. Просечна старост младожење износила је 34,1 годину, а невесте 31,1 годину. Најзаступљенији су етнички хомогени бракови, односно они које закључују супружници исте националности. Такође, у више од 68 одсто случајева супружници имају исти степен образовања.
У истом периоду разведено је 9.813 бракова, што је такође нешто више него у претходној години. Просечна старост мужа при разводу износила је 45,1 годину, а жене 41,5. Просечно трајање разведеног брака износи 13,8 година, а у нешто више од половине случајева парови имају децу. Након развода, деца су у 67,9 одсто случајева додељена мајци.
Највише људи разводи се у Војводини, а најмање у Шумадији и Западној Србији. Гледано по градовима, највише разведених је у Суботици, Бечеју, Сенти, Зајечару, Старом граду и Врачару. У свим овим местима проценат разведених премашује осам одсто, дакле већи је од републичког просека.
Између два пописа, дакле у периоду од 2011. до 2022. године, број људи који су у браку у нашој земљи смањио се за четири одсто. Највише неожењених и неудатих је у београдским градским општинама и Новом Саду. Од укупног броја старијих од 15 година, 31 одсто никада није био у браку, 11,6 одсто су удовци и удовице, а 6,1 одсто разведени (на попису пре тога било их је 4,9).
Највише брачних заједница у последњих пет година раставило се у 2019. години - 10.899.
Када је у питању "сиромашан југ", како га често зову, занимљиво је да је у градовима по трећина мушкараца неожењено, у Нишу је највише разведених жена у односу на број становника, а у Црној Трави највише удовица (скоро свака трећа од укупног броја). У Гаџином Хану има највише удоваца, највише неожењених је у Трговишту, а највише неудатих у Прешеву.
Дневник/Новости (В. Црњански Спасојевић)
