Највећи дужници за лекове апотеке и домови здравља
Половином прошлог месеца дуговања свих здравствених установа у Србији према веледрогеријама достигле су 10,89 милијарди динара, од чега доспео дуг износи 4,3 милијарде.
Највише дугују апотеке и домови здравља чији је оснивач локална самоуправа – 3,4 милијарде динара.
На седници Групације веледрогерија Привредне коморе Србије затражено је да се што пре нађе решење за доспеле неизвршене обавезе здравствених установа према веледрогеријама за испоручене лекове и медицинска средства, како би се омогућило несметано пружање здравствене заштите грађанима Србије.
Иако Републички фонд за здравствено осигурање редовно измирује своје обавезе према здравственим установама, највећи део доспелог дуга ипак чине здравствене установе чији је оснивач локална самоуправа, а то су апотеке и домови здравља. Од 4,3 милијарди доспелог дуга, на ове установе односи се 3,4 милијарде. Тако је Апотекарска установа “Панчево” била месецима у блокади због неплаћених рачуна и потраживања. Радници су изашли и на улицу, а терет дугова преузеле су веледрогерије, па ће отплаћивање дугова Апотеке Панчево трајати чак седам година. Отплата почиње 2017. и трајаће до 2023. године. Слична ситуација претила је и Апотеци “Нови Сад”, где су добављачи којима Апотека дугује 230 милиона динара, одлучили да одложе наплату дуга док републичка Влада не донесе одлуку о решењу проблема свих државних апотека. Једини услов за одлагање наплате дуга јесте да се новонастале обавезе измирују на време. У дуговима се гуше и Апотеке “Врање” и “Београд”.
Због евидентног проблема у сервисирању обавеза неопходно је што пре осмислити нови модел функционисања и финансирања здравственог система, како би се избегле негативне последице по здравствену заштиту грађана.
На седници Групације веледрогерија истакнуто је да први корак мора бити санирање тренутног стања односно решавање већ насталих компликованих дужничко - поверилачких односа између здравствених установа као дужника и њихових оснивача односно власника с једне и поверилаца с друге стране. Затим, мора се ићи на измену регулативе како би се успоставило дугорочно одржив начин финансирања здравствене заштите и ликвидности здравствених установа.
Договорено је и да се покрене нови пројекат “Анализа узрока неликвидности јавних здравствених установа” са предлогом мера за успостављање дугорочне финансијске стабилности.
Љ. Малешевић
Борски дуг 350 милиона динара
У Апотекарској установи Бор дуг је премашио 350 милиона динара, а по свему судећи, поновиће се “панчевачки сценарио”.
- Суштина је да су лекови набављани, али нису плаћани. Главни снабдевач је блокирао рачун ове установе за 250 милиона динара и сад је настала паника. Општина не сме да остави 120 радника на улици, морамо им помоћи – рекао је председник Општине Бор Живорад Петровић, најавивши највероватнији репрограм на седам година. Чим се уклони блокада, Установа ће почети да ради. У почетку, можда и годину дана, општина ће отплаћивати четири милиона дуга месечно. Морају се створити услови да Установа отплаћује бар милион динара. У супротном следи – ликивдација.