Четвртак 5. јун 1941. године, пијачни дан у Смедереву, па је становништво из околних села пожурило да у граду прода шта може.
Школска година је била завршена, али уместо на Видовдан 28. јуна, одлучено је да, због ратног стања у земљи, ђаци из Смедерева и околних села баш тај да дођу да подигну ђачке књижице.
Оно што је битно, немачка окупација се тог 5. јуна 1941. године није нарочито осећала у Смедереву, граду на 45 километара од Београда.
Било је наравно немачких војника, али се народ слободно кретао, трговало се и радило, па је и живот некако ишао даље. Само дан пре у граду је гостовала позоришна трупа из Новог Сада.
Онда се у 14.14. зачула страховита експлозија из правца тврђаве, једног од симбола Смедерева који се налази у центру града. За само неколико тренутака Смедерево је било потпуно уништено.
Експлозија је била јачине омање атомске бомбе, а након тога прашина и дим прекрили су небо и ништа се није видело.
Погинуло је више од 2.000 људи, али тачан број никада није утврђен. Цео град био је у потпуности разорен.
Потрес од експлозије се осетио до Београда, Вршца, Пожаревца, а пламена печурка на небу, кажу људи, видела се чак до Рашке 250 километара даље ваздушном линијом. Стручњаци кажу да је стара Тврђава спречила да се деси већа трагедија и да део Београда буде сравњен са земљом.
После капитулације Југославије, Немци су одредили Смедерево као место на коме ће се складиштити сва заробљена опрема, оружје, муниција и бензин.
Причу о смедеревској трагедији причао нам писац Влада Арсић, чији роман "14:14" почива на причи о највећој трагедији Србије у другом светском рату, о којој 90 % људи не зна, нити је има у уџбеницима историје.
- Није претеривање рећи да је експлозија била јачине мање атомске бомбе. Да се потрес осетио у Вршцу, Београду, Пожаревцу, а да је Смедерево сравњено са земљом.
- Након пораза краљевске војске Југославије, Немци су сво заробљено оружије лагеровали на простору ове тврђаве. Десетине вагона оружија, граната, барута, дизела, петролеја, муниције.
- Све је то требало пребацити у Немачку где би се извршила калибрација и то оружје би, ја верујем, на крају завршило на источном фронту.
- Међутим, 5. јуна у 14.14 минута дошло је експлозије која је буквално сравнила Смедерево са земљом. Оно што је занимљиво, узрок несреће никада није поуздано утврђен, број страдалих се сманује из деценије у деценију, а овај догађај је изостављен из историјских уџбеника - каже Арсић.
Диверзија, случајност или нешто треће?
На питање да ли је комунистичка партија имала везе и њен лидер Мустафа Голубић, Арсић објашњава.
- Једна од могућности је да је експлозија изазвана намерно, да је била диверзија од стране комунистичке групе коју је предводио Мустафа Голубић, али није био он сам ту већ и неки комунисти који су касније проглашавани народних херојима и добијали улице у Београду попут Давида Пајића и Мате Видаковића.
- Мустафа је виђен дан уочи несреће у Смедереву и стицајем околности ухапшен је 7. јуна у Београду два дана после несреће, по мојим сазнањима, после анонимне дојаве неког из врха комунистичке партије. Историчари се углавном не изјашњавају, али само понашање власти после рата указије да су на неки начин умешани.
- Наиме, Све до 1952. године житељи Смедерева нису смели да оду на гроб својих најближих тог дана да се помоле за њих. Жене у црнини су растериване са простора ове тврђаве и цркве у центру града. Када је већ прећутано у историјским уџбеницима постоји разлог зашто се нису хтели тиме хвалити.
Арсић нам објашњава разлоге због чега је овај случај прећутан.
- Постоје најмање два разлога зашто је овај догађај избрисан из уџбеника. А то је да је највероватније неког удела у целој причи имала комунистичка партија, на челу са Мустафом Голубићем. Друго, велики број жртава који није тачно утврђен, али зна се да је страдало 12 немаца и неколико хиљада наших људи, па то није било нешто чиме се треба хвалити.
- Такође, постоји још једна ствар, а то је да је, упркос предлозима да се Смедерево као град измести, да се не троши енергија на пуко рашчишћавање града, Смедерево ипак брзо обновљено и то захваљујући једном човеку који се звао Димитрије Љотић. Вероватно није било популарно причати о догађају где је главни јунак такозвани фашиста или издајник из другог светског рата - каже Арсић.
Фото: Podunavlje.info/Arhivskе фотографије
