Најчистији ваздух у Новом Саду, најзагађенији у Београду, Нишу, Панчеву

Загађењу највише доприносе фосилна горива и саобраћај, и добро је што многе општине у Србији гаше котларнице и са угља и мазута прелазе на употребу биомасе, која свакако испушта мање загађујућих материја, каже директор Агенције Филип Радовић.



Он наводи да грађани Србије осећају последице загађеног ваздуха, пре свега током зимских месеци јер постоји велики број индивидуалних ложишта која тада испуштају загађајуће материје.



„Важно да схватимо колико је употреба енергије важна и да редукцијом фосилних горива и нафте можемо смањити ниво загађења. Извештај је показао да се Србија креће у добром правцу и неопходно је да исправимо грешке од раније и едукујемо грађане о томе колики је изазов аерозагађење за нашу цивилизацију“, казао је Радовић за Танјуг.



Истиче да анализа показује да је у Србији ваздух умерено загађен до загађен у зависности од средине.



Свакако је најзагађенији у великим срединама као што је Београд, док је у Новом Саду прве класе, у Нишу је такође загађен, затим Сремској Митровици, а Косјерић и Узиче због незавидног географског положаја традиционално имају лош квалитет ваздуха, каже Радовић.



Подсећа и да је према проценама Светске здравствене организације аеро-загађење једно од највећих изазова, ако не и највећи изазов за људско здравље.



Он наводи пример Лондона, који је такође суочен са великим аерозагађењен, а у коме се испоставило да када грађани на семафорима гасе своје аутомобиле тог дана квалитет ваздуха буде знатно бољи.



Истиче ида је добро што се у многим градовима у Србији сада гасе котларнице у којима се користе мазут и угаљ и све више прелази на нова решења попут биомасе.



„Бројне општине мењају своје котлове, а оне које нису учиниле такође схватају да је то важно“, каже Радовић.



У Србији постоји системски мониторинг , а на 40 аутоматских мерних станица се обављају мерења и грађани сваког тренутка путем сајта и апликације могу да виде каквог је квалитета ваздух и ниво загађујућих материја, наводи саговорник.



У извештају Агенције за заштиту животне средине наводи се да у наредном периоду треба наћи алтернативу грејању на угаљ, дрва и да се улаже у енергетску ефикасност.



Такође се наводи да су највеће дневне концентрације цештице ПМ10 током 2018. измерене у Ужицу и Ваљеву.



У првој категорији, која значи чист ваздух или незнатно загађен (где нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју) био је 2018. године у зони Србија и зони Војводина, осим у Суботици и Сремској Митровици као и у агломерацијама Нови Сад и Бор.



Такође ваздух прве категорије био је и у Нишу али због недовољног обима мерења ПМ10 честице и с обзиром да није било доступних мерења у два и по месеца током грејне сезоне.



Ипак се, касније тај град нашао у трећој категорији.



Друга категорија, умерено загађен ваздух у 2018. години није био ни у једној агломерацији.



У трећу категорију која значи прекомерно загађен ваздух (где су прекорачене граничне вредности, за једну или више загађујућих материја), у 2018. години био је у Београду, Панчеву, Смедереву, Косјерићу и Ужицу.



На територији градова Ваљева, Краљева и Крагујевца током 2018. ваздух је био треће категорије, такође, услед прекорачених граничних вредности концентрације суспендованих честица ПМ10, а у Краљеву је била прекорачена и гранична вредност за ПМ2.5.



Током 2018. године на територији града Суботице и Сремске Митровице ваздух је био треће категорије- прекомерно загађен, услед прекорачених граничних вредности концентрације суспендованих честица ПМ10 а у Суботици је била прекорачена и толерантна вредност за ПМ2.5.



У агломерацијама Нови Сад и Бор ваздух је током 2018. године био И категорије, чист или незнатно загађен ваздух, јер годишње граничне вредности нису прекорачене ни за један параметар.



У главном граду Србије, где је ваздух такође у категорији ИИИ, односно прекомерно загађен суспендоване су честица ПМ10 и ПМ2.5