НАЈБОЉИ МЛАДИ НАУЧНИЦИ И ИСТРАЖИВАЧИ Прву Ђинђићеву награду деле Никола Тодоровић и Немања Теслић
На овогодишњи конкурс за награду „Др Зоран Ђинђић” пријавило се 13 младих научника и истраживача, а јуче је Сенат Универзитета у Новом Саду донео одлуку да прва оде у руке двојице кандидата: др Николе Тодоровића, асистента Факултета спорта и физичког васпитања, и др Немање Теслића, научног сарадника са Научног института за прехрамбене технологије, те да добитник треће награде буде др Бојан Матковски, доцент на Економском факултету у Суботици.
Свечане повеље, као и новчани износи, биће им додељени 28. децембра у Ректорату УНС-а.
Према речима проректора за науку и уметност УНС-а Николе Јорговановића, овогодишња занимљивост је што су кандидати врло разноврсни, те покривају широк опсег различитих дисциплина, а како су се поменута три млада научника и истраживача истакла великим бројем радова, комисија није имала претерано тежак задатак.
Председница Одбора Фонда „Др Зоран Ђинђић” Биљана Шкрбић подсетила је да се по једна награда традиционално додељивала од 2004. па све до 2019. године, када су уведене три, управо због великог броја изврсних кандидата, али су ове године морали додатно пооштрити критеријуме како би заиста изабрали најбоље од најбољих.
– Прошле године суочили смо се са озбиљним изазовом, а то је како поделити награде међу заиста изврсним младим људима, тако смо ове учинили додатан напор и модификовали правилник. Куриозитет и, за нас, велико задовољство јесте то што овогодишњи кандидати у ужем избору долазе из области којима није лако да буду препознате на научној сцени.
Како каже Никола Тодоровић, он је и лане ушао у финале, нашавши се тада међу четворо кандидата.
– Свакако је то велики успех и сваком младом научнику много значи – додао је Тодоровић приликом прекјучерашње јавне презентације. – То је, у принципу, једна валидација досадашњег рада и подстрек за будући рад. С обзиром на то да је особа по којој ова награда носи име била светло у једном мрачном добу, мислим да је важно да и ми будемо ти који носе ватру и мењају свет око себе. Иако долазим са Факултета спорта и физичког васпитања, наше активности нису стриктно базиране на спорту. Покушавамо да изучавамо и оно што се везује за људско здравље, а главне теме мог истраживања јесу суплементација креатин моно-хидрата, као и креатински метаболизам, затим молекуларни водоник и на крају, као општа тема, примењена спортска наука. Креатин је, углавном, представљен као спортски суплемент, али та парадигма би требало да се промени јер је он и есецијални нутријент који нам је потребан за свакодневно функционисање.
Награда „Др Зоран Ђинђић” за најбољи завршни рад на основним и мастер академским студијама из области филозофских и социолошких наука ове године неће бити додељена будући да ниједан рад није задовољио постављене критеријуме.
Текст и фото: С. Милачић
