На Онкологији сликама, књигама и музиком оплемењују боравак
НОВИ САД: Слике на зидовима, постављене полице с књигама, столови и столице, дневни боравак у којем су телевизор, мини-линија и часописи, није ентеријер неке куће, него амбијент који је направљен у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици.
Главна сестра Института Сандра Спајић каже како и пацијенти и запослени добро реагују када је простор оплемењен.
На зидовима у свим нашим клиникама имамо слике, а захваљујући акцији Удружења грађана “Нови Сад” направили смо шест библиотека. Имамо у ходницима сточиће и столице и полице са књигама и направили смо леп амбијент ван болничких соба у којем пацијенти могу да бораве. У једној дневној болници за хемиотерапију направили смо простор у којем пацијенти могу да седе, читају часописе и инфо-флајере, играју друштвене игре, гледају телевизију или слушају музику, како не би чекали ред за терапију на ходнику. На овај начин бавимо се и потребама душе, јер болесници имају доста брига за своје здравље, а овако могу мало да скрену мисли, испричала је Спајић.
У оквиру пројекта хуманизације болничког простора, Институт већ неколико година организује концерте и представе за пацијенте и запослене, те Сандра Спајић подсећа да су им гостовали многи уметници, међу којима су Војин Ћетковић, екипа из “Државног посла”, ученици музичких школа који су држали концерте класичне музике, као и бенд “Фрајле”. Овакви догађаји организују се углавном у раним поподневним сатима, јер тада пацијенти најчешће немају терапије, односно неке активности у вези лечења. Сви пацијенти дан пре програма добију информацију какав програм следи и када се дешава, тако да могу да дођу.
И сада имамо у плану две манифестације. једно је представа, а друго је концерт. Такав амбијент прија и запосленима, свима је задовољство што се такве манифестације приређују. Све болнице овог типа требало би да негују такве догађаје, оценила је Спајић.
Пацијенти с којима смо разговарали кажу како су као цимери једни другима у соби подршка, деле исте судбине и заједно проживљавају и преживљавају сваки дан. Зато уживају у моментима када могу мало да скрену мисли, изађу у ходник и узму неку књигу, или сиђу у централни хол Института на концерт или представу.
Заједно падамо и дижемо се, једна другој смо подршка, али нам је то лакше када имамо и леп амбијент, казала су пацијенткиње из једне собе.
Осликан је и ходник Института који води ка дневним болницама и то “Дрво захвалности” урадиле су пацијенткиње које су се лечиле од најтежних болести у овој установи. На дрвету пацијенти и њихова фамилија могу да оставе поруке захвалности, на папирићима које праве ученици школе “Милан Петровић”.
Љ. Петровић
