На државним факултетима високе цене, а ниски стандарди
Образовање на државним и приватним факултетима, судећи по ценама школарина, не разликује се у великој мери.
Међутим, школовање на државним универзитетима више се вреднује и цени, без обзира што су и приватни факултети, такође, акредитовани. Будући да Србију одликује ниски животни стандард, поставља се питање колико су школарине прилагођене просечним приходима једне породице.
Студирање је данас доступно свима, али услед високих школарина, они који не обезбеде своје место на buyеtu, због недостатка финансија приморани су да одустану од свог образовања. Већину младих у Србији муче високи трошкови студија, те је за студирање на појединим новосадским факултетима потребно издвојити и до три просечне плате (126.660 динара). Узмимо за пример Филозофски факултет где самофинансирајући студенти педагогије, психологије, енглеског језика, историје и журналистике годишње плаћају школарину у износу од 96.000, док је за остале смерове потребно платити 65.000 динара. Упис године на том факултету, без обзира на смер и начин финансирања, кошта 7.000 динара. Туризам на Природно-математичком факултету кошта 107.000 динара, а уколико се неко одлучи за студије ветерине на Пољопривредном факултету, годину ће платити више од 125.000 динара. Студије стоматологије на Медицинском факултету коштају 160.000, док је за архитектуру потребно издвојити 120.000 динара. Поред таквих трошкова, студенти додатно плаћају оверу семестра, пријаву испита, али и књиге из којих уче.
„Ове године нисам упала на буџет и сада сам у дилеми да ли да наставим са школовањем на државном факултету или да се пребацим на приватни, с обзиром да готово нема разлике у школаринама, а притом, ако се одлучим за приватни факултет нећу сносити никакве додатне трошкове“, каже студенткиња новинарства Филозофског факултета Милица Јеремић.
Приватни факултети имају нешто више школарине у односу на државне, али су у њих урачунати сви пропратни трошкови. Студенти уз плаћену школарину добијају и књиге. За студирање на Сингидунуму потребно је издвојити 1.500 евра, док је на Едуконс факултету школарина за смер Информационе технологије 1.600 евра, а за Државну бвезбедност 1.390 евра. Факултет за економију и инжењерски mеnaymеnt (ФИМЕК) наплаћује школарину 1.500 евра.
П. Зекић, А. Мишковић, М. Зорић