МЛАДА СОМБОРКА ПЕСНИЧКУ РУКУ КОРИСТИ НА НЕОБИЧАН НАЧИН Ево коме ПОМАЖЕ У ТЕШКИМ ТРЕНУЦИМА

Њен отац Моша Новковић почео је сасвим случајно да пише и чита посмртне говоре на сахранама својих познаника.

То му је ишло за руком, те је постао "тражен" и у другим селима, а онда је Сара кренула његовим стопама и преузела је већи део његовог посла. Писање посмртних говора јој се допало, тако да се већ две године тиме бави.

"Пишем поезију, тако да ми није било тешко да састављам говоре. А и тата ми је у почетку помагао с обзиром на то да има позамашно искуство у томе и сигурне речи да ублажи бол ожалошћених и помогне им да се опросте од покојника на најбољи начин. Некако је све дошло спонтано. У својим стиховима често спомињем губитак вољених особа и само сам један дан рекла тати да хоћу и ја да пробам да напишем говор и тако смо почели да радимо заједно", истиче она.

Сара признаје да овај посао другима делује чудан, али да је веома захтеван, пише портал Mondo.rs.

"Није лако написати такав текст јер је на нама велика одговорност. Фактички пишемо из угла члана породице иако преминулу особу често лично не познајемо. Да би се написао говор, потребно је неколико сати разговора са најближом особом покојника која ће ми до детаља испричати појединости о њему. Управо се по томе и разликује врста говора, као и цена", додаје Сара.

Породични бизнис

Људи су, сматра, стидљиви, те се тако устручавају да кажу оно што желе да чују из говора. Тако, постоје биографски говори који садрже класичне податке о покојнику као што су датум и година рођења, имена родитеља, место становања, запослење и тако даље, а постоје и они емотивнији који звуче као опроштајно писмо.

"Ја сам по природи емотивна, па се трудим да тако и пишем. Важно ми је да сазнам све о покојнику како би што емотивније могла да дочарам те речи", казала је.

За разлику од свог оца, Сара још није читала посмртни говор на сахрани.

"У последње време ја углавном пишем, док тата чита, али само када му то траже сродници покојника. Ми, свакако, имамо ту услугу у оптицају и то се дешава када је сахрана у околини Сомбора јер за њега су већ сви чули", истиче она.

Најтеже јој је, каже, када добије захтев да напише говор за покојника који је изненада или прерано умро.

"Прошле године сам писала опроштајно писмо за мог најбољег друга који је изненада преминуо. Било ми је страшно јер сам га кроз тај говор скроз доживела", испричала је. Ипак је највеће интересовање Сариних клијената да она или њен отац напишу говор који потом пошаљу путем и-мејла.

"Јављају нам се из целе Србије, чак и иностранства пошто сам ја овај посао "проширила" на друштвене мреже када сам видела да постоји интересовање за тим. Иначе, ово занимање заправо је устаљена пракса у иностранству, поготово у Сједињеним Америчким Државама у којима цвета онлајн тржиште на којем креативни и талентовани људи нуде своје услуге, па се тако на њему могу наћи и опроштајни говори, које је могуће купити у свега неколико кликова и то за неколико долара и прочитати на сахрани члана породице. Тако да, зашто не би постојало и код нас?", наводи Сара.

Проширили понуду

Недавно су у своју понуду убацили и говор за помен. То је, каже, постало популарно. Што се тиче цене посмртног говора, она зависи од типа - да ли је биографски или у форми опроштајног писма. Зависи такође и од карактера - да ли је дужи или краћи, објашњава саговорница.

"Отприлике је цена говора 2.500 динара, зависи од много чињеница. Такође бих споменула и prеthodno обављен разговор, уколико је трајао два сата, цена је већа. Ако је био краћи где су речени неки основни подаци о покојнику, онда је цена нижа. Свакако, ниједан говор није коштао више од 5.000 динара", наводи Сара.

Дневник, Мондо