Миња Милетић: Нема предаје и одустајања

Било да се ради о комуналним проблемима или политичким темама, попут недавног интервјуа са хашким осуђеником Николом Шаиновићем, Миња Милетић даје свој максимум, свесна да се не живи од старе славе и да се добро брзо заборавља.

* Јутарњи програм је тежак формат јер обухвата широк спектар информација, од сервисних до политичких и социјалних, као и бројних друштвених феномена. Како успевате да останете у току свих тих дешавања?

- Драго ми је да то уочавате, јер један број људи овај формат доживљава као нешто лако, где само разговараш са гостима. Довољно је да вам кажем да устајем у 5 сати да бих прочитала све дневне новине и припремила питања за госта који долази у рубрику „Прелиставање штампе”. Затим се припремам и за остале госте што захтева време, редовно читање штампе и гледање вести. Трудим се да се припремим што боље могу за сваког госта и за сваку тему. Оне које ми нису блиске, трудим се да се што боље припремим, некада није лако, али јесте корисно. Наш мали тим покушава да наш јутарњи програм одговори на питања које занимају гледаоце, да их информише, едукује, да подржи све младе и талентоване људе. Видимо да добро радимо јер смо гледани.

* Познати сте по детаљној припреми и обавештености, да ли се икада консултујете са другим људима, рецимо из народа, о питањима које би требало поставити неком званичнику?

- Доста времена улажем како бих се добро припремила за разговор. Консултујем се са блиским пријатељима, колегама, али и људима који су гостовали код мене, када мислим да би ми њихови савети могли користити. Немам страх да некога нешто питам, јер се нико научен није родио.

* Програми попут „Новог дана” често усмеравају пажњу на конкретне проблеме. На који проблем, који сте новинарским ангажовањем решили, сте посебно поносни?

- Медији јесу важни, не желим да умањујем њихов значај, али на крају дана, нисмо ми ти који неки проблем можемо да решимо. Наш посао је да на проблем укажемо, да о њему не ћутимо, да критикујемо онога ко не ради свој посао или ко га ради погрешно.

* Имали сте прилику да радите на неколико медија и искусите разлику у професионалним стандардима, који су на Н1 веома високи. Верујете ли да се тај стандард може вратити и на друге медије који су прилично поклекли пред популизмом?

- Мислим да смо својим начином рада померили границе у овом послу, не само у Србији него у читавом региону. Сигурна сам да ће управо то бити правац у којем ће се развијати медији у овом делу Европе. Увек смо професионални, објективни, увек желимо да имамо две стране приче, али смо лишени сваког страха да нешто питамо. Верујемо да се тако најбоље брани професија, али да нам је свима потребно више колегијалности, разумевања и новинарске солидарности, без обзира на то за који медиј радимо. Само тако се можемо надати бољим данима за новинарство у Србији. Медији су ти који треба да буду коректор власти, друштва, да похвале када треба, али и критикују када мора. Тешка финансијска ситуација у држави урушила је све стандарде друштва и професије, али ја као новинар, верујем, да једино својим радом и професионалним односом према послу, ми новинари можемо да променимо ствари. Једино што не смемо је, да се предајемо и одустајемо.

*Шта је за вас најтежи део новинарског посла?

- Свој посао волим, тако да ми ништа није тешко. Могу да се изнервирам када ми гост касни или нарочито ако се успава ујутру, па се не појави у емисији, тада умем да будем љута. Међутим, сва срећа, брзо ме прође. Наш посао је врло динамичан, и нема се времена за тапкање у месту, него је важно да се проблеми решавају у тренутку.

* Ко је ваш највећи критичар и колико сте осетљиви на похвале и критике?

- Моји највећи критичари су моји родитељи, и има још пар људи до чијег мишљења ми је изузетно стало. Њима верујем и значи ми када ме похвале или искритикују. Похвале свима пријају, па тако и мени, али ми критике много више значе. Нисам сујетна, тако да то олакшава људима да ми кажу оно што мисле. Грешке прихватам као саставни део посла, јер само онај ко ништа не ради не може да погреши.

* О вашој приватности се мало зна, да ли је тешко сачувати интиму или је то ипак ствар избора?

- Није тешко сачувати интиму, то је, сматрам, ствар личног избора. Мени је важно, да се људи интересују за мој рад, да оцењују оно што радим, а приватност чувам за породицу и људе које волим. То је моја оаза мира.

* Када бисте имали неограничена средства какву бисте емисију направили?

- Хм, какво лепо питање! Да имам неограничена средства, добро звучи. Није могуће направити добар телевизијски програм без новца, али је апсолутно погрешно веровати да је новац тај који прави кредибилан програм. Подразумева се, да морате да имате основне услове за рад, али верујем да је оно што на крају прави разлику, ипак таленат, знање, посвећеност, храброст. Ако тога нема и ако се то не види на екрану, нема новца који то може да надокнади. 

Снежана Милановић