Михољски сусрети села – чаролија буђења

Љубивоје Ршумовић

Неко паметнији од мене, некада давно, је рекао да су песници пробуђени део народа. Наравно, ако се држимо те лепе реченице, не треба се чудити што и песници учествују у „Михољским сусретима села”, манифестацији коју по други пут у Србији, од 1. јула до 1. децембра 2022, организује Министарство за бригу о селу. И ја сам пробуђени део тог дела народа који је живео и живи на селу. И први српски министар просвете – попечитељ Доситеј Обрадовић је у својој свечаној песми „Востани Сербие” (Ода српском препороду) позвао све колеге да пробуде ту царицу, како он назива Србију, да покаже Европи своје красно лице. Да ли то значи да је народ заспао, па смо ми пробуђени да пробудимо и тај народ? То свако може да тумачи овако или онако...

Оно за чије разумевање нису потребне вештине тумачења јер је кристално јасно и несумњиво – јесте чињеница да је министар за село Милан Кркобабић, заједно са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности и члановима Националног тима за препород села Србије, успео да пробуди велики део сељана Србије. То је онај део сељана који се не мири с тим да покидане социјално-психолошке везе међу (нажалост, све усамљенијим) људима морају тако и да остану. То је део Србије који поштује своју традицију, културну баштину, који воли да се дружи, среће и сусреће, који воли да пева, игра, покаже умеће, стане један другоме на црту и надмеће се.

Да се Србија на селу буди, а велики део је и видно пробуђен, довољно илустративно говоре подаци да ће на „Михољским сусретима села” ове 2022. године, учествовати безмало 1.300 села из свих крајева Србије са око 150.000 посетилаца и учесника. То је огромно повећање у односу на прве прошлогодишње манифестације под истим називом (број села – учесника већи је за трећину, а очекује се повећање броја посетилаца и учесника за више од половине). Са повећаним интересовањем рачунало је и Министарство за бригу о селу, па смо ове године имали знатно већи буџет. Одобрили смо захтеве 87 јединица локалних самоуправа (прошле 68). Нисам заљубљеник статистике, али морам да признам да ови бројеви говоре да су „Михољски сусрети села” – погодак у мету, срце и душу људи који живе у селима.

Буде се села у свим крајевима Србије. На михољском часу сеоске географије, подсетићемо се да је село Конопница у Власотинцу, села Поповце, Коњино, Тогочевце, Пертате и Гргуровце у општини Лебане, Радојево, Српска Црња, Војводе Степа и Александрово у Новој Црњи, Козји Дол у Трговишту, Тријебине у општини Сјеница, Љуберађа у Бабушници, Висибаба у Пожеги... и тако редом – ко ће их све побројати до 1.289, колико ће их бити на „Михољским сусретима села” 2022. године. Добри примери су општина Блаце која „покрива” свих 39 села, Сремска Митровица са 25 села итд.

А и летимичан поглед на садржаје овогодишњих „Михољских сусрета села” открива огромно богатство народног стваралаштва. Имаћемо прилику да чујемо концерте црквеног хора, певање изворних народних песама, затим старо изворно певање, беседништво и казивање здравица, рецитовање шаљиве народне поезије, да видимо наступе културно-уметничких друштава српске, мађарске, ромске и других националности, ту су хармонике, фруле, али и свирање у лист... Манифестацију ће красити изложбе фотографија „Моје село”, ликовне колоније, филмски фестивал и изложбе народне ношње, приказ старих заната, такмичење жена у изради најоригиналније вунене чарапе, радионице плетења корпи од прућа... А спортски програм је по традицији изузетно богат: поред пастирског вишебоја, скакања у џаковима, бацања камена с рамена, надвлачења конопца, посетиоци ће моћи да виде и такмичење у бацању бала сена, гађању глинених голубова, надметање младих орача, борбу на брвну... Неће изостати ни „специјалитети нашег краја”. Гости и домаћини моћи ће да дегустирају проју и прате такмичења за најлепшу погачу и најукуснији слаткиш, биће ту гулашијада, гицијада, буразијада (прављење шкембића), као и избор најлепшег славског колача...

Ако се у селима нашим чује смех, вриска, радост победника, чује музика – и гусле али и хармоника и џез музика, па то је већ велика ствар! Али, морамо се, пре свега, позабавити не само производњом весеља и културно-забавног програма, него и производњом деце. Нећу сада ламентирати о томе, али нам је свакако неопходна дугорочна озбиљна демографска  популациона политика.

Наставља се на леп начин оно што је својевремено Културно-просветна заједница (КПЗ) Србије имала: вишегодишња богата такмичења села Србије, у свему, па чак и у количини приноса житарица и поврћа по хектару. Када је демократска власт навалила да укине КПЗ, као рецидив прошлости, ја сам био председник КПЗ-а, па сам питао јуришника Лечића зар му ништа не значи кад се у двеста села Србије сваке године окрече све куће? Ваљда се постидео, тек оставио нас је на миру!

Овога пута су озбиљнији задаци пред нама.

Министарство за бригу о селу, боље рећи држава Србија, опет је искрено посвећена селу и сељанима. И први пут не само да позива да се врате на огњишта својих дедова они који су село давно напустили, већ то чини конкретним програмима. Пре свега, мислим на обнову задругарства, чиме се обезбеђује егзистенција – сигурна и редовна зарада. Добру инфраструктуру – водовод, канализацију, асфалтне путеве, стабилан напон струје, интернет мрежу, данас треба да има свако село које претендује да има основне услове за живот (знам да се ту Министарство за бригу о селу ослања на Инвестициони план „Србија 2020–2025”, којим је планирано пет милијарди евра за изградњу 5.000 километара путева).

Веома битан је и трећи стуб, а то је друштвени стандард: почев од обданишта и вртића, преко примарне здравствене заштите, до школа и реновирања домова култура. И најзад – очување културне баштине, обичаја и традиције. А то је могуће ако се људи срећу и сусрећу. Ако те вредности нису доступне људима – временом нестану. Оно што је и мене веома изненадило (пријатно) је успех програма доделе празних сеоских кућа. За који дан неко ће се радовати, јер ће бити додељена 1.000. кућа (за годину дана). Посебно ме је емотивно обрадовала чињеница да је за бесплатан превоз у брдско-планинским и пограничним подручјима прошле године додељено 18 минибусева, а толико ће бити неразвијеним општинама поклоњено и ове године. То је велика ствар! Да старији не морају пешке до лекара, а деца да не пешаче по киши, снегу и врућини.

Стратешки циљ је да услове живота у селима приближимо условима у граду. Тада ће засигурно више људи долазити у сеоска подручја, а мање одлазити из њих. Тако ћемо бити сигурнији да нам се неће догодити „усуд пусте земље”, како често упозорава министар Кркобабић. Није тешко сложити се у потпуности са концептом партнерства урбаног и руралног, односно градског и сеоског, који се заснива на Лајпцишкој повељи о развоју европских градова до 2030. године, која  се залаже за то да се људи у селима договарају, да планирају и одлучују, уз обавезан трансфер новца државе у те сеоске општине. Такође, подржавам предлог да се уведе нова територијална подела Србије у којој ће сеоске општине имати централну позицију за даљи развој села.

Сетих се на крају мог покојног оца Михаила, који је, после оваквих договора о добрим програмима, говорио људима: „А, сад – хајде да ово претворимо!”

Националним програмом за препород села Србије издигли смо се изнад вере, нације и политике. Али, не и изнад живота! Почели смо да претварамо. А какви ће резултати бити – живи били па видели!

Песник, координатор Националног тима за препород села Србије и председник Комисије „Михољски сусрети села”