Међак, А. Јоксимовић: Ширење Шенгена корисно за Србију

Шенген зона, простор унутар Европске уније у којем нема граничне контроле, могао би, према наводима Европског парламента на седници у Стразбуру, до 2019. године да се прошири и на наш "најближи комшилук" што према речима председника Истраживачког форума Европског покрета у Србији Владимира Међака, не треба никога да плаши.



"Сви који су путовали у Мађарску осетили су шта значи прелазити шенгенски границу.Каква је сада према Мађарској, таква ће бити граница према Хрватској, Румунији и Бугарској", каже Међак и додаје да би једино могло доћи до појачане граничне контроле на мањим граничним прелазима. 



" И то се све може решити, као што се решило са Мађарском отварањем додатних малих граничних прелаза", уверен је Међак.



Као посебну корист ширења Шенгена, Међак види то што на путу ка Западној Европи више нећемо имати две границе - једну између Србије и ЕУ и другу између Хрватске и Словеније."Прва и последња ганица ЕУ биће граница Србије и Хрватске", каже.Једном када се уђе у Хрватску, може се путовати било где без контроле, што је, према Међаковим речима, значајно због извоза.



"Нама 75 одсто извоза на путу ка ЕУ физички иде преко граничног прелаза са Хрватском јер уласком Хрватске у Шенген губимо једно место где се наша роба зауставља и контролише између Хрватске и Словеније и самим тиме то ће смањити транспорт и путовање", објашњава Међак.



Свакако, увођење Шенгена доноси више користи него штете, оцењује, а Србији је и сам Шенгенски споразум, када је ратификован, донео корист јер је већ тада "скратио пут" роби која се извози до Немачке и Италије које су најбитнији трговински партнери Србије у ЕУ.



"Ми бисмо да нема Шенгена, имали границу Србија-Хрватска, Хрватска-Словенија, Словенија-Италија ако бисмо ишли у Италију, а ка Немачкој бисмо још додали границу Словенија-Аустрија и Аустрија-Немачка, што значи да смо ми увођењем Шенгена изгубили пет граница, сада губимо још једну", објаснио је Међак и додао да ће и последња граница бити укинута када Србија уђе у Шенгенски простор.



И директорка Центра за спољну политику Александра Јоксимовић је сагласна да од ширења Шенген зоне нипошто не треба стрепети."За грађане Србије оваква врста проширења и уласка наших суседа у пуну Шенгенску зону не значи ништа, односно може бити само предност", сматра Јоксимовић.



То једино значи, објаснила је, да су три суседне земље успеле да се ускладе са законодавством и прописима ЕУ."Ускладили су технологије које омогућавају координацију везану за шенгенски информациони систем који подразумева размену информација у вези са особама са потерница, са возилима која су крадена...", рекла је директорка Центра за спољну политику и додала да је та размена информација важна за функционисања спољне границе ЕУ.



То се дешава сад, годинама након њиховог уласка у ЕУ, зато што само њихов улазак у чланство, објаснила је, није подразумевао да су испуниле критеријуме Шенгенског споразума.



"У међувремену је дошло до ове врсте ускалђивања и то значи да ће оне сада адекватно бранити спољне границе ЕУ", наводи Јоксимовић и додаје да то грађанима Србије не значи апсолутно ништа, чак може да буде предност знајући колико ће то скратити пут.



"Ако су наши грађани путовали из Београда у Италију, прелазили су границу Хрватске, али знају да то није била једина граница, постојала је и граница са Словенијом, јер је Словенија одавно те критеријуме испунила и она се сматрала одбрамбеном границом ЕУ".



У овом тренутку, та граница ће вероватно нестати, истиче, али то, истиче, не подразумва ни појачање контроле на границама ка ЕУ за грађане Србије.

Фајон: Ширењем Шенгена ништа се не мења за грађане Србије



БРИСЕЛ:  Посланица Европског парламета Тања Фајон сматра да се за грађане Србије неће пуно тога променити када Бугарска и Румунија, а затим и Хрватска, једном уђу у Шенген зону.”Ништа се за грађане Србије у принципу не мења”, каже Фајон за Танјуг. 



Чланица Европског парламента и некадашњи известилац за визну либерализацију Тања Фајон сматра да се за грађане Србије ништа ”специјално”, нити ”ванредно” неће променити онога тренутка када спољне границе Шенгена дођу на прелазе ка Бугарској, Румунији или Хрватској. 



”За грађане Србије ће кад Бугарска и Румунија уђу у Шенген зону ту бити шенгенска граница и контрола пасоша иста као контрола пасоша на некој другој граници, рецимо на оној где српски грађани улазе у Словенију. Нису то нове мере, то је само Шенген зона”, каже Фајон у изјави за Танјуг. 



Она наводи да Буграска и Румунија већ ћетири године испуњавају све критеријуме за улазак у Шенген и да је зато Европски паралмент позвао Европску комисију и Савет да што брже ове земље прихвате у Шенгенску зону. 



”Позвали смо да се и Хрватска, чим испуни услове, прими у Шенген зону, али не очекујем да ће то ићи тако брзо, сигурно не следеће или следеће две године”, сматра Тања Фајон. 



”Позната вам је шенгенска граница између Хрватске и Словеније. Кад постоји шенгенска граница постоји и контрола пасоша и документа. То је уобичајно за сваки прелазак шенгенске границе. Једном кад Бугарска и Румунија буду део Шенген зоне тада ће бити такве контроле и на тим границама. Не мислим да је то ништа специјално, ништа ванредно. То је нормалини процес проширења ЕУ”, закључује Фајон. 



Она објашњава да су улазак у Шенген зону и Евро зону симболи евроинтеграција и очекује да ће и за Србију, чим уђе у ЕУ, ”следећи корак бити улазак у Шенген”.