Масовно прикупљање података о комуникацији грађана

У томе им помажу, како наводе у новој анализи, компаније које пружају услуге мобилне телефоније и интернета, а које арбитрарно примењују важеће обавезе и самостално процењују да ли су захтеви органа јавне власти правно основани.



Појашњавају да су користили годишње извештаје које су компаније мобилне телефоније дужне да достављају служби Повереника, у складу са изменама Закона о електронским комуникацијама из 2014. године. 



"Ову обавезу имају и органи власти, иако су полиција и тајне службе ове статистичке податке најпре окарактерисале као тајне", наводи се у извештају фондације.



Како кажу, само један оператор мобилне телефоније, Теленор, забележио је у 2016. години скоро 300.000 самосталних приступа подацима о комуникацији грађана, те да је та компанија уједно и једина која, у складу са законом, пријављује самосталне приступе органа власти својој мрежи. 



"Мада друга два велика оператора изостављају самосталне приступе из својих годишњих извештаја, Војнобезбедносна агенција наводи да се "за приступ задржаним подацима о електронским комуникацијама користе приступне апликације оператора ВИП, Теленор, МТС и Телеком", наводе у фондацији.



Додају да је тренд раста видљив и у евиденцијама државних органа, па је полиција прошле године упутила укупно око 97.000 хиљада захтева за приступ задржаним подацима или 20.000 захтева више него 2014. године.



Подсећају да одлуком Уставног суда задржани, односно подаци о комуникацији, представљају личне податке на које се примењује општи режим заштите људских права и слобода. 



Упркос унапређеној законској регулативи, процедуре у овој области и даље су нетранспарентне, док би количина података о комуникацији грађана која се обрађује без довољне контроле требало да послужи као сигнал да се треба позабавити овом праксом, наводе у Шер фондацији.