Марко и Каћа су дали отказе на пословима, напустили Београд и почели да живе у комбију: Сада путују свуда по свету а у авантурама их прати пас Хуго
Колико пута сте пожелели да побегнете што даље од градске вреве, саобраћајних гужви, аутомобилских сирена. Да побегнете негде у природу. Па макар и на кратко. И колико пута сте помислили да је то у вашем случају немогуће. А сад замислите да је неко остварио ваше снове. Марко и Каћа су одлучили да напусте комфор свакодневног живота, дају отказе на пословима и упусте се у авантуру - живота у комбију. Недавно су се вратили са пута дугог 15.000 км до Марока и назад, и тиме провели 6 месеци у само 6 квадрата.
- Конкретног плана није било, само смо знали да нам треба што више природе и дивљине - причају Марко и Каћа
Најтежи корона период неки ће памтити по "кућном затвору", а неки по - ослобођењу. Овим другим "резултатом" може се похвалити двоје младих људи, Марко Бандука и Катарина Ћирковић, које је ковид подстакао да остваре давно замишљен сан, отргну се стега свакодневног живота и постану номади.
Поред мало храбрости и добре воље, за то им је био довољан још само један комби у којем преко ноћи бирају где ће се сутра пробудити и да ли ће можда живети на неком другом месту. Сада, када су номади, њихова слобода је потпуна, а живот у само њиховим рукама. Бирају где ће се пробудити, да ли ће удахнути планински ваздух, пити воду са извора, или, пак, једрити. Бирају и где ће њихов преслатки пас Хуго сваког дана трчкарати.
- Дефинитвно је корона била окидач да кренемо са овим пројектом. План је постојао давно пре тога и знали смо да је само питање времена када ћемо кренути са њим, али нас је ово практично покренуло. Рад од куће, то јест у овом случају одакле год, за нас је значило да је време за покрет - почињу причу Марко и Каћа.
Катарина је дипломирани фотограф, али се поред своје струке бави и графичким дизајном, анимацијом, монтажом и још многим креативним стварима. Марко је дипломирани новинар, али се још од факултетских дана окренуо маркетингу и продаји, па је временом прелазио на стране клијенте и могућност да ради одакле год.
Марко се први усудио да спомене причу о номадском животу, али обома им је, кажу, та идеја била јако блиска. Каћа је могла само са осмехом да прихвати и да се заједно позабаве интересантнијим питањем - где идемо када направимо кампера?
Авантура претварања комбија у кућу трајала је око три месеца.
- Толико се ствари издешавало у та три месеца и ми смо били под великим притиском да све завршимо у року који смо зацртали, тако да није ни било размишљања о одустајању. Уједно смо продали кола, мотор и још gomillu неких непотребних ствари, тако да, на неки начин, није ни било повратка назад и нормалном функционисању. Схватили смо како да искористимо максимално предности ремоте посла, да се не везујемо за локације већ да имамо потпуно слободу да мењамо окружење онолико често колико нам одговара - наводе они.
Како је у центру Београда тада све било затворено, није било ни сврхе живети више ту. Тада су одјавили стан, провели зиму на Дивчибарама и онда се вратили на викендицу близу Београда где су могли да се посвете сређивању комбија поред редовног посла.
- Сада смо тренутно у Београду, као медведи у пећини чекамо пролеће. Шалимо се мало, али смо морали да се вратимо како бисмо одрадили разне сервисе на комбију, уградили грејање и припремили се за велику експедицију коју планирамо ове године. Законски је три месеца максимум, што се нама чинило идеално како бисмо осетили све предности и мане живота у камперу. Конкретног плана није било, само смо знали да нам треба што више природе и дивљине, а тога у Црној Гори има на претек. Ипак смо се за почетак одлучили за обалу и слану воду, а после тога су стигле планине и снегови - причају млади номади.