МАЛИГНИТЕТ ОД КОГ ГОДИШЊЕ У СРБИЈИ ОБОЛИ 800, А УМРЕ 450 ПАЦИЈЕНТКИЊА Генетски тестови могу да детектују мутације од значаја

Светски дан борбе против рака јајника, најсмртоноснијег гинеколошког карцинома, ове године се обележава под слоганом “Срећа, пази снима се”.

Важно је што раније откривање болести и свесност симптома, правовремена дијагностика и оптимално лечење. На жалост не постоји скрининг тест, жене не иду редовно на гинеколошке прегледе и рак јајника се у око 70 одсто случајева открива у узнапредовалој фази када је већа вероватноћа повратка болести.

- Ове године наш догађај нема уобичајену форму. Пре свега, причали смо о срећи. О једној необичној срећи, нашој срећи. На њу, чак и ми онколошке пацијенткиње, имамо неограничено право. Не може то на одложено, среће нема накнадно на Јутјуб каналима или друштвеним мрежама. Мора одмах, мора сада, мора уживо. Јер, ни борба ни живот немају репризне термине – објашњава Селена Рибић из Удружења пацијената оболелих од рака јајника и грлића материце „Проговори“, која се и сама пре четири године успешно изборила са раком јајника.

Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦ Србије проф. др Александар Стефановић каже како у почетним стадијумима, болест практично не изазива тегобе и због тога се ретко открива у овој фази. Када се појаве, симптоми карцинома јајника ни тада нису специфични и лако се могу приписати и неком другом, мање озбиљном стању.

- Најчешћи симптоми су отицање стомака, нередовна столица, надимање, повраћање, бол у пределу карлице и осећај притиска у стомаку. Пошто ови симптоми нису драматични, обично је потребно доста времена да би се жена због њих обратила лекару, а болест у међувремену напредује. Више од 60 одсто болесница у тренутку постављања дијагнозе има болест у трећем или четвртом стадијуму. Прави узрок настанка рака јајника је науци још увек непознат. Самим тим могућности превенције су доста скромне. Једини начин да се болест открије у ранијој фази остаје подизање свести жена да редовно иду на гинеколошке прегледе.– објашњава др Стефановић.

Иако не постоји скрининг тест за рано откривање болести, постоје генетски тестови који могу да открију мутације од значаја. Тако на пример, БРКА тестирање је у Србији успостављено пре осам година, ушло је у стандардну клиничку праксу и омогућава да се пацијенткињама даје савремена прецизна терапија која се добија о трошку осигурања. У свету постоји и ХРД тестирање туморског ткива, које открива додатне промене у генетском материјалу тумора, које такође могу бити важне за одабир терапије. Према најавама, очекује се да ће ово тестирање заживети у Србији у другој половини године.

Љ. Петровић