Људи стоје по три сата у реду због народног веровања: Чак и странци хрле да наточе чудесну воду са чесме српске Клеопатре!

Међутим, ни због једне од њих се нисмо упутили у сеоце крај Сопота, већ због приче о чудесној Клеопатриној чесми, смештеној у порти Цркве Светих Апостола Петра и Павла.

Из Београда смо кренули ауто-путем, а искључили се код Малог Пожаревца. Након кривина које као да милују планину, испред нас се појавило село са 2.000 душа. Требало је још само пронаћи цркву.

Ко је била српска Клеопатра?

Приликом једног породичног окупљања у Слатини, прочула се прича о Клеопатри и чудесном извору лековите воде у суседном селу. Испрва, помислили смо да је реч о египатској краљици, међутим, ако нисте знали, и ми смо имали нашу Клеопатру.

Реч "лековита" одмах нас је све заинтересовала, а породица је причу поткрепила народном: "У селу Неменикуће нема куће са бубрежним болесником". Да није пуко веровање, говори прича комшинициног сина.

- Моја мама је бубрежни болесник. Имала је рак бубрега, а на јесен је почела да пије воду са извора, тада су јој први пут резултати показали смањење нивоа креатина - испричао је.

Према тврдњама мештана, вода са чесме добра је за бубреге, али и за дебељуце.

Нажалост, иза изградње чесме крије се тужна прича. Наиме, названа је по ћерки кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде која је умрла веома млада, 1855. године. Приликом преноса њеног тела на вечни починак у Тополу, оно је остављено да преноћи у старој неменикућској цркви. Девојке су за Клеопатру изаткале покров, а кнез и кнегиња су им у знак захвалности  у порти цркве подигли "најлепшу чесму у околини".

Обновљена је у време јереја Љубише Смиљковића 1997. године и од тада се прочула прича о Клеопатриној чесми, на којој воду точе они из целе Србије, али и шире.

Чекају и по три сата, а не смета им ни киша

Скривени драгуљ цркве штитиле су крошње дрвећа, а већ на самом уласку у велелепно здање затекли смо жену која је носила неколико балона воде, што нам је потврдило да смо на правом месту.

Каже да је из Младеновца и да раније није долазила, али ју је мајка натерала да јој донесе воду због прича које круже.

Легенда о настанку имена села

За назив села везују се три легенде. Према једном од веровања, село је добило назив у време деспота Стефана Лазаревића када је приликом ноћног лова пао са коња и повредио се. Његове слуге су отрчале до најближег села да пронађу кућу у којој ће преспавати, међутим, изненађен призором деспот је изустио: "Пусто село, нема ни куће!"

Према другој легенди, цело село побегло је под налетом Турака, а када су се вратили, своје домове нису могли да препознају од корова, па отуда "нема ни куће".

Последње, и најмање занимљиво веровање, везује се за саму етимологију речи која потиче од  келтске "немен", што значи "пропланак", и српске речи "кућа", па би превод гласио "куће на пропланку".

Због посећености, црква је дозволила да мештани и они које прича доведе у ове крајеве колима уђу у двориште.

Они које смо ту затекли кажу нам да имамо среће што смо дошли у радно време, јер нема пуно људи. За време нашег боравка дошло је њих петоро, а на одласку, мимоишли смо се са једном женом с децом.

- На точење људи чекају и по три сата, а не смета им ни када пада киша - причају они које смо затекли на извору.

Сви су у рукама држали по неколико балона, јер на извор се без њих не креће.

- Овде долазе људи и лети и зими. Сада вам делује да је топла, а у ствари је вода хладна - прича један Београђанин који често борави код родитеља у Бабама.

Прича да је ово подручје богато шупљинама вулканског порекла пуним воде.

- Богу хвала, извор никада није пресушио. Већ 15 година пијемо сви ову воду, долазим чак и зими из Београда да је наточим. Кажу да је извор благословен за бубреге и сличне проблеме. Ево, од када пијемо ову воду, никада нисмо имали проблеме такве природе.

Окупљени причају да за чесму знају људи из свих крајева Србије, али и да су за њу чули чак и Словенци. Долазили су и неки лекари...

Ипак, буде и оних који одустану, из страха да ли је вода заиста здрава.

 

- Пре годину и по су тестирали воду и била је у реду за пиће, док о лековитости нису причали - кажу.

Да смо ходали по једном историјски веома значајном месту говори и чињеница да је Црква Светих апостола Петра и Павла изграђена на обрисима старе камене цркве у којој је Арсеније III Чарнојевић последњи пут причестио Србе пре преласка у Аустроугарску.

Неменикуће су изродиле и зачетника романа у модерној српској књижевности Милована Видаковића, а свој летњиковац у овом селу имао је и први српски геолог Јован Жујовић.