ИШТВАН СПАСАО СОВУ, ПРЕТИ ЛИ МУ КАЗНА Ево шта треба урадити ако наиђете на младунче

Прво није имао представу о чему је реч, а након пар секунди схватио је да је овој животињи преко потребна његова помоћ.

Иштван (65) из Бачке Паланке угледао је малену сову потпуно изнемоглу како дрхти испред једне куће и не оклевајући, одлучио је да јој укаже помоћ.

- У близини су били неки пси луталице, а било ми је жао да тамо буде потпуно сама. Ставио сам је у торбу и донео кући. Прво сам је држао у кутији неколико дана и хранио, а после ми је пријатељ рекао да одем да купим џигерицу, то сам и учинио - прича Иштван за Телеграф.

Јавите се институцијама

Контактирали смо и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије где су нам рекли да је Иштван требало да поступи баш онако како му је саветовано у групи - да се обрати Покрајинском заводу, јер су дивље животиње у власништву Републике Србије и сматрају се националним богатством.

- Грађани су дужни да налаз било које од њих јаве институцијама, Министарству заштите животне средине и заводима за заштиту природе. У том случају институције су дужне да их збрину. У Србији постоје два званична прихватилишта: у београдском и палићком зоо врту. Грађани нису обучени да збрињавају дивље животиње и поред најбоље намере често их погрешним поступцима или усмрте или их онеспособе за враћање у природу. Зато то морају да раде посебно образоване и обучене особе - рекли су из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије за Телеграф.

Сова је код њега провела петнаестак дана, а онда је по савету секао и врх крила и тако је хранио, све док није добила снагу.

- Имао сам једну празну просторију коју нисам користио, а кад сам видео да почиње полако да лети и добија снагу, било ми је жао да борави у том малом простору. Колега ме је саветовао да је вратим тамо где сам је пронашао, јер ће је мајка примити назад и тако је и било. Већ следећег дана када сам отишао да је проверим, сове није било. Био сам сигуран да је све у реду, да је отишла својим путем - објашњава он.

Међутим, пошто је Иштван потражио савет на Фејсбуку, управо у групи "Друштво за заштиту и проучавање птица Србије", рекли су му да је најбоље да ступи у контакт са Покрајинским заводом за заштиту природе будући да, како кажу, све сове у Србији су строго заштићене врсте и њихово збрињавање морају да раде надлежне институције.

Иако је сова ојачала, неки корисници групе су му рекли да није смео тек тако да је пусти, с обзиром на то да је била код њега неко време, те да мора да прође стручну процену и да довољно одрасте да би могла да лети и самостално лови плен.

Шта кажу стручњаци?

На који начин треба поступити у поменутом случају и зашто, те да ли је Иштван смео да преузме одговорност, Телеграф је питао Драженка Рајковића из Центра за истраживање биодиверзитета који нам је објаснио да је ово нормална појава код младих сова.

Како је рекао, у питању је сова утина (Асио отус) која је стара свега три недеље и за коју је нормално да младунчад током процеса одрастања и осамостаљивања крећу да "искачу" из гнезда током периода истаживања околине. Објаснио нам је како треба поступити у таквим случајевима.

- Најбоље је, уз помоћ мердевина попети на највишу грану у близини места проналаска како би их спасили од грабљиваца попут паса и мачака, саобраћаја и како би родитељи, чим падне мрак, наставили да их хране. Уколико се потрудимо и осмотримо околину, могуће је пронаћи и гнездо у близини, или неког од браће и сестара - рекао је он.

Додаје да младунче никако не треба чувати у кућама или другим сличним местима, осим у једном случају.

- Никако младунце не треба узимати и носити у људске објекте, изузев ако су видно повређени или болесни (крварење, преломи итд). Осим што је кажњиво законом, потпуно је неадекватно и неприкладно за младунца сове, будући да тешко подносе затвор, климатизоване просторије, као и неадекватну исхрану. Притом лако се навикну на човека, па је касније немогуће их ''подивљати'' и вратити у природу - објашњава Драженко Рајковић.

- Дакле, приликом проналска видно болесне и повређене сове или било које друге птице потребно је контантирати законског стараоца строго заштићених врста - Завод за заштиту природе Србије у Београду, Нишу односно, Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду - закључује он.

Телеграф