ХОЋЕ ЛИ ОВЕ ГОДИНЕ БИТИ ДОВОЉНО ЗЕЧЕВА Ево шта каже НАУКА о утицају климе на зечју популацију
Што стабилнији април, пре свега мај и добрим делом јун, без већих падавина, хладноће и екстремних осцилација температуре, то ће на јесен бити више зечева – потврдило је више научних истраживања.
С обзиром на то да су ове сезоне април и мај били без већих падавина и хладноће, а за јун се (за сада) не предвиђају временски екстреми, то је лепа прилика за даљи опоравак популације војвођанских зечева. Подсећања ради, након историјског минимума пре десетак година, минуле јесени запажена је експанзија зечева и чак 71 одсто удела младих у популацији овог глодара.
Студија рађена у Холандији од 1995. до 2003. јасно показује негативан утицај падавина на подмладак зеца, а самим тим и на читаву популацију. У наведеном периоду популација се показала нарочито осетљивом у месецима када је пало више од 100 милиметара падавина. Као разлог опадања бројности у тим неповољним временским условима наводи се хипотермија, већа подложност болестима и предаторима услед слабије физичке кондиције.
У нашим условима 70-их су такође рађена истраживања. Тако су Јовановић и сар. (1971) проучавали утицај минималних, средњих и максималних месечних екстремних температура, броја дана са температурама испод нуле, вишим од 25 степени... Обухваћене су и падавине, број дана са снегом и снежним покривачем. Ово истраживање обухватило је само период фебруар-мај и показало да климатске прилике током маја имају велики утицај на крајњи прираштај зеца и јесењу популацију. У наставку истраживања Јовановић и сар. (1977) проширили су период истраживања на седам година (1967-1973) на узорку од 13.258 зечева из 205 ловишта у Војводини. Потврдили су се prеthodnе резултате да највећи утицај на прираштај зеца имају климатски услови у мају, највише падавине.
Беуковић и сар. (2013) наводе да од пет окота зеца у току године, први (почетком марта) и пети (крај августа и почетак септембра), најмање су бројни. Други (у априлу) и трећи (крајем маја и почетком јуна) сматрају се као најбројнији и имају највећи утицај на проценат младих. Ђорђевић и сар. (2012) сматрају да климатски фактори делују неповољно на треће легло, преко количине падавина и расположивости хране, а тиме и на учешће младих у микро-популацији.
Истраживали су утицај климатских фактора на проценат младих зечева у популацији у Бачкој од 2000. до 2009. године на узорку од 40.540 зечева. Као највећи фактор процента младих зечева показао се збир падавина током јуна и просечне температуре. Сви климатски фактори у овом истраживању показали су утицај на 70 одсто варијансе процента младих зечева, што потврђује знатан удео утицаја неповољних временских услова на популацију.
