130 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЈОВАНА ЈОЦЕ ДИВИЛДА Ловачка страст преживела супругу, али није политику
Ове зиме навршило се 130 година од рођења Јована Јоце Дивилда, најзначајније фигуре војвођанског ловства до Другог светског рата. Ово је прича о изузетном ловном раднику, који је, иако најзаслужнији за многе позитивне ствари у ловству, сплетом несрећних околности и ружним, бесмисленим уплитањем политике, последњих 17 година живота остао без своје највеће љубави и страсти – лова.
Мр Јован (Јоца) Дивилд је рођен у Петроварадину 28. јануара 1894. У родном месту завршио је основну школу, гимназију у Земуну, а студије у Загребу, где је стекао звање магистра фармације. Вратио се у Петроварадин где је започео праксу у апотеци. У Каћ се преселио 1922. , годину касније у Србобран, а у Нови Сад је дошао 1933. када је купио апотеку (данас на Булевару Михајла Пупина). Посао са лековима му је одлично ишао. Ипак, лов је била његова страст, а велика жеља оснивање савеза ловачких друштава у Војводини. Великим радом и залагањем, уз помоћ ентузијаста какав је и сам био, успео је... У Новом Саду, 10. децембра 1922. одржан је конгрес на ком је основан Савез ловачких друштава за Војводину (СЛД), претеча данашњег Ловачког савеза Војводине.
Као изузетно елоквентан, образован и ловству вичан, изабран је за првог секретара, а од 1936. до 1941. био је председник СЛД.
Најзаслужнији је за изградњу ловачког дома у Новом Саду (здање у улици Јована Đorđеvića).Organizovao је такмичења у гађању глинених голубова, ловачке изложбе, био је покретач и уредник ловачког гласника ког је већим делом финансирао. Причало се да је због своје (превелике) посвећености ловству имао поприличних проблема у браку, јер супруга углавном није имала разумевања за његове ловове, честа одсуства од куће, издашне донације...
Први је организовао дипломатске ловове, а најзначајнији су били они у Србобрану и Кикинди. Ту је стекао углед и контакте, те је 1937. организовао прикупљање и слање трофеја из целе државе, а затим, 2. новембра те године, са железничке станице у Новом Саду, повеоделегацију од 352 војвођанска ловца на Светску ловачку изложбу која се одржавала у Берлину. Тамо је делегацију ловаца из Војводине примио први ловац Трећег рајха, Херман Геринг. Његово руковање са Јованом је овековечено фотографијом. То што је „надловник“ тадашње Немачкепоказао интересовање за поменуту делегацију и макар је само протоколарно поздравио, у то време била је част. Но, историјске прилике су се брзо промениле.
Након Другог светског рата, због руковања са Герингом, Хитлеровом десном руком и ратним злочинцем, мр Јован Дивилд је „проказан“, те је искључен из ловачке организације. Није му било дозвољено да буде ни обичан ловац. Узалуд елементарна логика да 1937. године Дивилд није могао да зна шта ће се у будућности десити. Нису помогле ни чињенице да је Јован, иако потекао из породице немачког порекла, у Великом рату био солунски ратник Краљевиње Србије, а за време Другог светског рата је помагао партизански покрет лековима и санитетским материјалом. Власти су биле су неумољиве...
Умро је 1962. године, а сахрањен је у породичној гробници у Петроварадину.
Припремио: Душан Кнежић
