ЛЕКАРИ УПОЗОРАВАЈУ Претешке торбе ђацима криве кичму

Осим што могу проузроковати озбиљне здравствене проблеме, неретко воде и ка једнако забрињавајућим проблемима социјалне и емотивне природе. Непогодне школске торбе и неправилно ношење књига често узрокују такве потешкоће.

Школске торбе треба да имају од десет до 15 одсто телесне тежине детета. Прваци у просеку имају око 20 килограма, што значи да оне не би смеле бити теже од три килограма. Нажалост, примери из праксе говоре другачије па тако ђаци носе торбе које су тешке и више од петине њихове властите тежине, што је, како кажу лекари, страховито оптерећење за њихову кичму. Отуд чак две трећине школске деце има одступање у држању тела.

Физијатар Дома здравља „Нови Сад” др Предраг Филипов каже да многа деца имају сколиозу, односно кичму искривљену у страну или вишеструку сколиозу, с више кривина.

„Кичма може бити искривљена и уназад – кифоза или унапред – лордоза, а показало се да је сколиоза три до четири пута заступљенија код девојчица, а код дечака у истом броју кифоза“, објашњава др Филипов.

Због тога он потенцира да родитељи обрате пажњу приликом избора школске торбе. Она треба да буде од чврстог материјала, с обложеним леђним делом, без оштрих ивица, са чврстим дном које се не угиба под оптерећењем. Важно је и правилно ношење торбе, односно на оба рамена, са широким и стабилним, а меким нараменицама. Свеске и књиге треба да буду правилно сложене, да веће и теже буду ближе леђима, а мање и лакше на крају.

Из Дома здравља поручују да деформитети и поремећаји кичме касније могу довести до обољења кичменог стуба, ишиалгије или поремећаја вратне и лумбалне кичме, као и дегенеративних промена и болести. Таква оштећења смањују квалитет живота, ограничавају радне способности, проузрокују честа одсуства с посла, али су и препрека у избору одређених занимања.

Статистика показује да малишани превише седе у току дана и да уместо препорученог једног сата дневно пред телевизором и рачунаром, односно таблетом и мобилним телефоном, проводе и до пет сати. Из Дома здравља “Нови Сад” саветују најмлађе да сваки слободан тренутак проводе на отвореном, уз физичку активност, пливање и вожњу бицикла.

Лекари такође препоручују да лепезу лепог кућног васпитања и манира ваља допунити елементима шире културе живљења, чије су основне теме правилна исхрана, редовна рекреација, брига о животињама и толеранција за различитости.

По њиховим речима, предуслови за правилан и здрав психофизички развој сваког детета су још и добро балансирана и здрава исхрана, редовна физичка активност и довољно сна. Породично окружење има веома значајну улогу у обликовању здравих навика па је важно да деца имају узоран пример понашања самих родитеља, да им је доступно воће и поврће и да имају заједничке породичне оброке. Тако родитељи имају велику улогу у моделовању прехрамбених навика деце, поготово оне млађе.

Педијатар Дома здравља „Нови Сад” др Темира Лозанић подсећа на то да је основни и најважнији задатак правилне исхране да дечјем организму обезбеди оптималне количине енергије и свих хранљивих састојака.

„Храна коју деца узимају сваког дана требало би да буде разноврсна и да садржи различите хранљиве састојке јер ниједна не може сама снабдети организам свим потребним хранљивим састојцима као што су угљени хидрати, беланчевине, масноће, влакна, витамини, минерали и, наравно, вода“, наводи др Лозанић.

Она каже да је потребно свакодневно конзумирати житарице, месо, јаја, млеко и млечне производе, разноврсно воће и поврће и квалитетне масноће. Храна која се уноси током дана треба да буде правилно распоређена у три оброка и једну до две ужине. Треба избегавати слаткише, газиране и слатке напитке, концентроване шећере и „брзу храну” јер доносе вишак калорија, масти животињског порекла, трансмасти, соли, а сиромашни су витаминима, минералима и дијетним влакнима. То значи да никако нису погодни за добар телесни раст и развој деце.

М. Рашић