КОНГРЕС ХИРУРГА У ЧАЧКУ У хирургији сада неопходна и софтверска вештина

Огњан Скробић са Прве хируршке клинике у КЦС и генерални секретар Хируршке секције СЛД рекао је да Хируршка секција представља крунско и основно удружење хирурга у Републици Србији при Српском лекарском друштву, самим тим и најмасовније, као и да је концепт састанака да се широким избором тема из хирургије обухвате најсавременији ставови и да се прихвате светски водичи у лечењу конкретних оболења.

"На данашњем састанку имамо два уважена госта из иностранства, професора из Лондона Хектора Виклу који ће причати о трансплатацијама танког црева и јетре и професора Богевског из Хамбурга који је светски признат експерт у области хирургије јетре, панкреаса и жучних путева", рекао је Скробић.

Према његовим речима српска хирургија има један добар позитиван помак, где се све више развија минимално инвазивна хиругија, а да у неким својим областима класичне хирургије већ одавно, и по именима а и по центрима, је позната и препознатљива у Европи.

Директор и хирург Опште болнице у Чачку, Дејан Дабић истакао је задовољство и част која им је указана за организацију састанка хируга у Србији.

Неурохирург и клинички неурофизиолог Бранко Ђуровић подсетио је на једног од оснивача савремене српске хирургије Војислава Суботића, који је 1904. године, на стручном састанку Српског лекарског друштва реферисао једног свог пацијента који је имао прелом слепочне кости лобање. Приликом тога, рекао је, дошло је до лезије средње менигијалне артерије и последичног епидуралног хематома.

"Тако да је професор Суботић са тим пацијентом, кога је тада оперисао, поставио и темеље неурохирургије. Као што сам рекао све потиче од опште хирургије и вероватно ће све и да се завршава са општом хирургијом", казао је Ђуровић. Он је рекао да се прате савремени постулати и да млади нараштаји морају да прате високо софистициране технолошке процедуре, иако је све везано за хируга и појединца сада је неопходна и софтверска вештина.

Биљана Марић, начелница хирургије у Општој болници Чачак рекла је да се у тој болници претежно баве лапараскопским темама али да има и других актуелних у данашњем хируршком раду.

Помоћник градоначелника за област друштвених делатности Мирослав Петковић рекао је да је скуп prillika да се 400 лекара упозна са тим шта је то град Чачак урадио у prеthodnom периоду, алудирајући на потпуну реконструкцију породилишта 2017. године, отварање ангио сале.

"До сада је урађено 7.500 интервенција, а 2.000 живота је спашено управо у тој сали. Држава је уложила 22 милиона динара, а град Чачак осам милиона за паркинг болнице. У нашој болници функционишу три скенера, савремени ултразвучни апарати а имамо и сјајну опрему за дијагностику што ће омогућити нашим суграђанима да не иду у неке друге здравствене центре, већ могу да се лече управо у свом граду", казао је Петковић. Према његовим речима највеће улагање државе, на чему се захвалио председнику Србије Александру Вучићу, јесте магнетна резонанца за коју је издвојено 175 милиона динара, а која је стигла у Чачак и која је већ у функцији.

Предавање на тему комбиноване трансплантације јетре и танког црева од живог донора одржао је Хектор Вилка Мелендес из Кингс Кодлеџ Хоспитала, који је рекао да је то захват који се ради код посебне врсте пацијената. "Мислим да је веома битно да у Србији почне да се размишља о трансплантацијама јетре, како би се стекло искуство неопходно за овакве врсте веома комплексних операција", рекао је Мелендес.

Он је додао да је пре неколико година постојала иницијатива да се крене са трансплантацијама јетре у Србији као и да је један српски доктор био на пракси у Кингс Колеџ Хоспиталу, али да је за ту врсту лечења ипак потребно време.

Деан Богоевски са хируршке клинике Асклепијус у Хамбургу представио је српским колегама "хамбуршки захват" који се односи на хируршки третман хроничних панкреатитиса. "То су пацијенти који имају хронични проблем са панкреасом, етиологија је у највећем броју случајева хронични алкохолизам, а пошто ти пацијенти живе релативно дуго, ти се симптоми појављују у релативно раној фази живота негде око 25, 30 година живота и онда имају још 30, 40 година живота са хроничним боловима, са честим интервенцијама, ендоскопским честим пункцијама тих псеудо циста, тако да хируршка терапија у третману ових пацијената је доминантна у односу на ендоскопску терапију", рекао је Богоевски.