Комисија СПЦ и КCC о Степинцу 7. и 8 јуна у Подгорици
БОГРАД: Сутра и у четвртак, 7. и 8. јуна, у Подгорици би требало да буде одржан пети, и према почетном плану последњи састанак Мешовите католичко-православне комисије о лику и делу кардинала Католичке цркве у Хрватској Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Тема тог састанка би, како је рање најављено, требало, да буде „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960". Састанци комисије су, иначе, затворени за медије, а њени чланови су се обавезали на ћутање до окончања дијалога.
Међуверска комисија је формирана је на иницијативу папе Фрање. Папа Фрања је практично формирањем комисије зауставио канонизацију Степинца и затражио да се о томе поведе дијалог са Српском православном црквом.
Неизвесно је да ли ће подгорички састанак бити последњи с обзиром на то да је било неких сигнала да би комисија могла да настави рад чак и у наредној години због недоступности ватиканских архива.
Та, у почетку медијска нагађања о недоступности ватиканских архива, потврдио је патријарх СПЦ Иринеј, који је рекао да то тренутно јесте највећи проблем у раду комисије.
Иринеј је, наиме, коментаришући наводе медија да је делегација СПЦ оштро негодовала зато што представник Свете столице Бернард Ардуро онемогућава српским истражитељима приступ архиву Ватикана, казао да посао којим се комисија бави "још није завршен".
"Надам се да ћемо успети да кажемо не само своју, већ реалну истину о деловању набискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати", казао је патријарх СПЦ.
Само неколико дана након што је патријарх Иринеј потврдио да Ватикан српским истраживачима спречава приступ архивима у којима су документи значајни за сагледавање историјске улоге надбискупа Алојзија Степинца, у хрватском „Вечерњем листу” објављен је текст у којем се тврди да „српска страна није представила ниједан доказ о кривици злогласног кардинала".
На то је одмах реаговао угледни хрватски теолог и публициста Драго Пилсел, који је писање „Вечерњег листа” назвао кампањом дезинформисања.
„Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста верујете да је заслужио част олтара и да буде као такав пример хришћанког живота целоме свету”, поручио је Пилсел и још једном поменуо да је неопходно да буде отворен ватикански архив како би представници СПЦ дошли до драгоцених докумената о деловању кардинала Степинца.
Чланови Мешовите комисије Католичке цркве нису желели да коментаришу изјаву патријарха СПЦ Иринеја о недоступности ватиканске архиве.