Коментар загребачког новинара дигао регион на ноге: „КРУГОВИ КОЈИ БРАНЕ ЉУДСКА ПРАВА БББ-А НЕ ГОВОРИ СЕ О ПРАВИМА СРБА“

У критичкој анализи понашања присталица загребачког Динама и двоструким аршинима јавности која хулигане назива „децом“, а не брине о правима мањина или угрожених социјалних група, Клаушки прави паралелу са бројним ранијим и актуелним догађајима, укључујући и недавно троструко убиство у Градачцу.

Текст Томислава Клаушког преносимо у целини:

"Импресивно је на примеру ухапшених хулигана у Грчкој пратити све већу посвећеност хрватских грађана, па и дела политичке сцене, људским правима, владавини права, поштеном судском систему, тактичном поступању полиције...

Посвећеност какву није било могуће видети у многим другим случајевима.

Поготово код оних друштвених скупина које ти исти хулигани нападају, којима прете, против којих хушкају, с којима се обрачунавају.

- Молимо Вас да користите политички утицај Ваше функције како би они имали правично суђење и третман који у највишој мери штити њихова људска права, стоји у писму које су родитељи ухапшених BBB-a послали премијеру Андреју Пленковићу.

Нажалост, у превише наврата имали смо прилике на јавној сцени, на утакмицама, на транспарентима, на друштвеним мрежама, видети како ти припадници Бад Блуе Boysa, али и других навијачких скупина, гледају на људска права Срба, па чак и "српске деце", којима прете и на чије вешање позивају.

Међутим, можемо отићи и даље од овога.

Колико се сада зазивају људска права у случају хрватских ухапшеника, толико се из тих истих политичких и друштвених кругова не могу чути апели за људска права националних мањина, сексуалних мањина, права миграната и страних радника у Хрватској, за права жена у хрватском друштву, а онда и за људска права оних који су идеолошки на супротној страни.

Родитељи хулигана, наравно, учиниће све што могу како би се изборили за повратак своје деце из грчког затвора. Али ова грчка авантура натерала је бројне савезнике и подржаватеље навијачких група и хулигана да посегну за вредностима које им иначе нису високо на листи приоритета.

Ради се, наравно, о политичкој десници која говори о људским правима кад су "наши дечки" у питању, па макар се радило о дечкима који су сејали насиље по Атини, али никада о скупинама које су жртве тих хулигана.

Рецимо, о женама на које је практички отворена "сезона лова" кроз клечатеље који мушкарце позивају на "мужевност", а жене на покорност, што онда резултира насиљем над женама: кроз шамарање конобарице од стране ХДЗ-ова начелника или пребијање делатнице која је од шефа тражила повишицу.

Или кроз убиство жене у Градачцу за коју су многи спремни утврдити да је великим делом сама крива за то што ју је снашло.

Зашто Бад Блуе Boysi нису сами криви за оно што их је снашло у Грчкој?

Надаље, из кругова који бране људска права BBB-a не говори се о правима Срба, о правима миграната које је премлаћивала хрватска полиција и на које су хушкали десничарски медији, нити о правима Непалаца који су све чешће мета расистичких и хулиганских напада. А није се устајало ни у обрану људских права Хрвата у Замбији за које се тврдило да су трансродне особе и кроз причу о "шверцовању деце" заправо замерало што у хрватску државу доводе афричку децу.

Исти Марин Милетић који сада брани хулигане у грчком затвору, није бранио људе који су завршили у замбијском казамату јер су жељели усвојити децу. А не млатити туђу децу.

Над фудбалским хулиганима нариче се као и своједобно над хрватским оптуженицима у Хашком суду, као и пред хрватским судовима, а да се притом никада нису спомињале њихове жртве. Ни цивили, ни старци, ни жене, ни деца, а ни ратни заробљеници које је један од хрватских осуђеника завезане пострељао на Коранском мосту.

Напротив, често се оптуженике промовисало у жртве.

И као што се говорило да хрватски војник не може починити ратни злочин, тако се сада креира став да хрватски хулигани не могу бити криви за крвави обрачун с грчким супарницима. Њих такође представљају као жртве.

Жртве грчких хулигана, жртве грчке полиције, жртве грчког правосуђа, грчких судова, грчких "екстремиста и дилера" у њиховим затворима.

Чак је и председник Зоран Милановић добио пацку од грчких тужитеља и судаца зато што је довео у питање правичност и праведност грчког правосудног система.

И тако, сва питања, све теме и сви проблеми који муче хрватско друштво, а на које део грађана, политике и јавности упорно остаје индиферентан, сада су ођедном заузели средишње место и постали страховито битни код заштите ухапшених хрватских хулигана.

А важан је и владајућој политици: ипак хулигана на предстојећим изборима има више него ухапшених из Замбије.

Након свега, било би заиста корисно да сви они који данас зазивају људска права BBB-a то исто учине и у заштиту оних које BBB нападају и којима прете. Али и да то учине у заштиту свих других друштвених скупина чија људска права се угрожавају, доводе у питање или напросто игноришу.

Исто вреди и за промоцију наше владавине права, нашег судства, наше полиције, наших институција, у тренутку док се изражава велика забринутост за стање тих вредности у Грчкој.

Можда ова борба за хулигане и њихова права постигне макар неки добар ефекат на домаћем плану.

Попут, рецимо, израза солидарности Торциде ухапшеним Бад Блуе Boysima. Па нека заједнички убудуће промовишу људска права свих, а не само њих.