Којић: Срби у Сарајеву убијани систематски и планирано

Којић наводи да су, према до сада утврђеним подацима, у 10 предратних општина на подручју Сарајева убијена 6.264 српска цивила и припадника Војске Републике Српске, а 280 их се још воде као нестали.

Он каже да је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица утврдио да је постојало 211 места заточења за Србе на подручју Сарајева и истиче да су многи од њих ритуално убијани и бацани у јаму Казани.

Без обзира на то што се злочини над Србима у Сарајеву желе подвести под појединачне инциденте, а за њих оптужити пријератни криминалци и непослушни појединци, неспорно је да је реч о системски планираним злочинима, који се годинама заташкавају, изјавио је Којић за Срну.

Према његовим речима, истина о дешавањима тих ратних година је скрајнута, а неки покушаји да се она до краја истражи пропали су, као што је то био и случај са комисијом из 2006. године, чији рад је неславно окончан.

Иако постоје бројна сведочења о голготи кроз коју су деведесетих година прошлог века прошли Срби на подручју Сарајева, судских епилога за почињене злочине веома је мало, а сваки покушај да се сазна истина, као и судбина несталих, онемогућен је од оних којима одговара искривљена слика о ратним догађајима одаслата у свет, рекао је Којић.

Према подацима Републичког центра за ратне злочине почињене над Србима у касарни "Виктор Бубањ", правоснажно су осуђена два лица на пет година затвора, а два лица су умрла у току поступка.

За ратне злочине над Србима у "Силосу" у Тарчину, против осам лица поступак је у току, за злочине у Великом парку поступак је у току против четири лица, док је за Алипашино поље против два лица поступак у току, а једно је ослобођено.

За Трново, против три лица поступак је у току, док су за силовање малолетнице 1993. године два лица осуђена на 12 година, а једно лице је недоступно.

За логор Храсница, једно лице осуђено је на шест година за силовање и малтретирање - подаци су Републичког центра.

Којић је подсетио да се, после пуцња у српског свата на Башчаршији, 1. марта 1992. године, већ могло наслутити шта се спрема Србима у Сарајеву.

Срби су били изложени застрашивању и свеопштој дискриминацији, одвођени су из кућа, станова, са улице, па чак и из болница. Први на мети су били интелектуалци и виђенији људи, истакао је Којић.

Он је навео да су међу њима доктор Милутин Ајдановић, који је, након што су га одвели из стана, следећег јутра пронађен мртав, док посмртни остаци познатог сарајевског музичара Слободана Самарџића нису пронађени ни до данас иако је полиција извршила увиђај на месту злочина.

Којић је указао да је у "Дневнику ратног хирурга" доктор Миодраг Лазић оставио вредно сведочанство о свему што се ратних година дешавало на подручју Сарајева, посебно са аспекта страдања Срба.