КЛИМАТСКЕ ПРОМЕНЕ МЕЊАЈУ И ЛЕТЊЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ Ево кад ће нам ПОЧИЊАТИ СЕЗОНА КУПАЊА и куда ћемо КАД УДАРИ ВРЕЛИ ТАЛАС

Наиме, у свету је већ примећен тренд - „цоолцатион“, отварања нових дестинација у оним деловима Европе који су хладнији, попут Скандинавије, док се у традиционално омиљеним летовалиштима примећују промене.

Са својих 17 степени у јулу, мирном и тихом атмосфером и одсуством саобраћајних гужви, шведски град Умеа се показује као веома популарна туристичка дестинација, са туристима који пристижу у огромном броју.  С друге стране, Грчка је била принуђена да затвори свој чувени Акропољ током најтоплијих делова дана како би заштитила туристе од смртоносне врућине.

Нордијске компаније које пружају услуге било као туроператери или је реч о продавницама поклонима, у разговору за Блумберг предвиђају да би ово могла бити сјајна година за њих. Скандинавија је “ухватила тренутак” са порастом резервација од 27 одсто у односу на прошло лето, каже Мисти Белс, портпаролка Виртуоса, мреже за око 20.000 саветника за луксузна путовања. Чак и на нордијској периферији, на крајњем северу Атлантика, Исланд има користи од повећања броја резервација од 49 одсто овог лета, наводи „Виртуосо“.

Хајдемо у планине

Када су домаће дестинације у питању, пре свега, планине где су лета пријатна, већ се верује да би могле да постану хит за бег од 40 степени Целзијуса.

Ипак, према мишљењу Александра Сеничића, директора Националне асоцијације туристичких агенција (Јута), то сигурно се неће бити довољан разлог да људи више не иду на море због високих температура. Сматра да туристи из Европе и из Србије неће одустати од летовања у омиљеним туристичким дестинацијама.

- Што се тиче високих температура, чињеница је да ове године имамо повећано интересовање за планине, конкретно, Копаоник је био много боље попуњен недељу, две током топлотног таласа. Стара планина планина се такође хвалила посетом, нису били скроз попуњени, али је хотел био доста добро попуњен у то време. Сигурно да то има позитиван ефекат и да људи гледају да побегну негде. Рецимо Златибор је на мањој висини, нису биле много ниже температуре, ноћу је то свакако боље, а у току дана је и тамо било по 34-35 степени. Свакако, има позитиван ефекат за наше планине, али је питање колико смо ми спремни да понудимо људима нешто осим свежијег времена. Да ли смо спремни да им понудимо нешто да остану дуже, а не да „побегну“ на дан два или три дана. Мислим да још увек нисмо спремни – каже Александар Сеничић.

Председник домаће Јуте ипак, сматра да Скандинавија још увек није спремна да понуди више туристима из западне Европе. Каже да се те земеље нису уопште бавиле размишљањима о томе да започну туризам. Слаба је посета, нема много хотела, а постојеће углавном посећују пензионери, који проведу време поред мора, али се нико не купа.

На море већ у априлу?

- Метеоролози кажу да је могуће да ће доћи до померања климе, и да ћемо имати све топлији април и мај, али за то су рокови деценијама испред нас. Вероватно то нећемо дочекати. У том контексту мислим да ни у Србији нема великог ефекта и да људи планинама неће заменити море, него ће само у периоду када нису на мору евентуално гледати да побегну на викенд, на продужени викенд, недељу дана, да би избегли градске врућине, али и то је довољно. Прошле и претпрошле године на Копаонику није било никог, а ове године је била већ другачија прича, тако да сигурно има позитиван ефекат – каже Сеничић.

На питање да ли ћемо можда све чешће летовати у априлу, мају, октобру, први човек Јуте каже да иначе имамо тренд повећања летовања у мају, док за април то не може да се каже. Мај је актуелна већ сада, пре свега, због цена, а други разлог је што време иде далеко више у прилог летовања већ тада, него што је то био случај пре десетак година у мају.

- Људи знају да већ у мају нема великих изненађења и да ће бити сигурно топло. Ове године је море било чак 23-24 степени, јако топло за тај период године и људи су се купали. Што се тиче цена, док се не промени сезоналност цена на овим дестинацијама на које наши туристи највише иду, а ту мислим на Грчку, Турску, Шпанију, Италију, неће бити промена, али ако хотелијери процене да цене могу да се мењају они ће свакако продужити сезонске цене, али не верујем да ће се то десити у неко скорије време – каже Сеничић за „Блиц“.

Може језеро, али уз бољу понуду

- Нажалост, немамо много сређених дестинација. Палић је једна од њих, али колико знам, када је реч о плажама, језеро је проблематично доста. Не водимо рачуна о ономе што имамо. Сребрно језеро је једино за сада где се води рачуна, јер има пуно приватних капацитета и људи то сами одржавају, Борско језеро је еколошко језеро и оно је задовољавајућег квалитета, међутим, ту има само једна уређена плажа, а могло би да их буде десет, сигурно. Имамо река у западној и централној Србији и морамо прво да се мало позабавимо тиме, да осмислимо додатне садржаје. Није довољно имати смештај и да људи шетају по дивљој природи – каже Сеничић.

Старе навике још се не мењају

Професор на Географском факултету у Београду Добрица Јовичић каже да ће због утицаја климатских промена у средњем или дужем периоду туризам морати да се преоријентише и да ће токови бити усмерени ка северу Европе.

- Медитеран је и даље водећи, најсвежији подаци то показују – Шпанија је у другом кварталу ове године забележила око 14 милиона иностраних туриста тако да те неке трендове није лако преокренути без обзира на изражене топлотне таласе. Навике од стране туриста су формиране и оно што се може очекивати јесте да туристи на средњи рок крену да бирају дестинације попут јужне обале Британије, Северно море у Немачкој или шведска језера - рекао је проф. Јовичић за РТС.

Наводи да наша земља не спада у групу земаља која на даљи и краћи рок може да има последице због климатских промена. То, како каже, проистиче из структуре нашег туристичког промета јер се туризам у Србији везује за градове, пре свега за иностране туристе док домаћи туристи највише посећују планине и бање.

Дневник, Блиц