КАКО ЈЕ ДАРИНКА ПРЕЖИВЕЛА ЛОГОР СМРТИ? "Свако треће дете не устане, мене је он спасио"

Национални Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и фашизма уопште у Другом светском рату обележава се 22. априла.

У ноћи између 21. и 22.априла 1945. године две групе са више од 1.000 заточеника покушало је пробој из концентрационог логора у Јасеновцу, тачније Логора Доња Градина и Логора Кожаре, од којих се спасло око 100 заточеника.

Даринка Петровић, која је као девојчица одведена у логор испричала је своју причу. У логор су одведени и њени старији брат и сестра, а њен млађи брат који је био беба је преминуо.

"Сећам се да је била гомила народа, не зна се ко шта ради, где ће с нама, гладни, жедни, тако да то је први утисак који је везан за одлазак у логор. Јасеновца се не сећам. После су ми старији брат и сестра и старији причали како је то било страшно. Деца су била гладна, жедна, болесна. Ујутру кад се пробуде свако треће дете не устане, масовно су умирали од болести", навела је она.

У логор су одведени и њени родитељи, и каже да се оца уопште не сећа. За њу је срећна околност била што су људи из Словеније желели да усвоје дете из логора, и што су одабрали баш њу.

"Ја сам најбоље прошла у целој ситуацији, јер су у то време могла да се узимају деца, да нађу нову породицу, ако су хтели становници. Моји хранитељи, односно усвојитељи, су били Словенци, интелектуална једна породица. Имали су два сина. Носили су намирнице, одећу, ципелице у логор, и дођу на идеју да узму једну девојчицу да је спасу", прича у својо испосвести Даринка.

Како је рекла, они су једног дана дошли и млађи син њихов је изабрао њу.

"Буквално ме је он спасио", казала је Даринка.

Она је рекла да су и њени брат и сестра усвојени, али је она имала више среће са самом породицом и уклапањем. Најпре је, каже, требало да се опорави од стања у којем је била због боравка у логору.

"Нисам знала где ме воде када су ме водили у породицу, а била сам на ивици смрти. Кад сам дошла себи, опоравила се, почела сам да се уклапам у породицу, тако да сам лакше пребродила ту кризу одвајања од брата и сестре, они су отишли у породице са много деце", навела је она у разговору за ТВ Прва.

Каже да је обишла Јасеновац током школске екскурзије, јер се школовала у Хрватској, завршила је учитељску школу.

„После рата је за мене био нови стрес. Моји усвојитељи били су имућни људи тада, аристократе,  али после рата су им све одузели, дошли су до подстанарског живота. И мама се вратила из Немачке, и ја сам морала да се вратим иако то нисам никад прихватала“,  истакла је Даринка Петровић у разговору за ТВ Прва.

Dnevnik.rs/Б92/ТВ Прва