Јовановић: На мамографски преглед одазове се свака трећа жена
БЕОГРАД: У Србији карцином дојке је водеће малигно оболење и по броју оболелих и по смртности, али уколико се болест открије на време могуће је живети дуго и квалитетно и тим здравственим проблемом
Ово је речено данас на представљању публикације о раном откривању карцинома дојке у Србији, оптерећењима овом болешћу у садашњости и изазовима у будућности.
Говорећи о тој теми директор Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић упозорила је да је рак дојке најчешћи малигни тумор и један од водећих узрока превремене смртности код жена.
"Доказано ефикасна метода за смањење стопе умирања од ове болести је њено рано откривање", рекла је Јовановић и подсетила да се у Србији од децембра 2012. године спроводи скрининг програм рака дојке.
Она је навела да се на мамографски преглед одазове свака трећа жена, а да би тај преглед једном у две године требало да уради свака жена која има између 50 и 69 година.
Помоћник директора Батута Дарија Кисић Тепавчевић каже да се жене у Србији налазе у средњем ризику од оболевања када је у питању учесталост рака дојке у Европи, али да се по смртности налазимо међу водећим земљама.
Додаје да је последњих година дошло до значајног повећања учесталости откривања рака дојке у фази када је он локално ограничен.
Медикални онколог Института за онкологију и радиологију Сузана Васовић нагласила је да је карцином дојке комплексно оболење и да исход болести зависи од стадијума у ком је болест откривена.
"Успех лечења је у директној зависности од стадијума болести. Други, не мање битан део је примена савремене иновативне терапије клако у лечењу раног, операбилног тако и у лечењу локалног узнапредовалог карцинома дојке.
Председница Удружења Женског центра Милица Весна Бонџић каже да је публикација која је данас представљена изузетно важна, јер су у његову израду први пут укључени и представници удружења пацијената.
"Неопходно је ставити у центар пацијента и његове потребе, што значи да треба одвојити превенцију од лечења, омогућити брзу и прецизну дијагностику, кратак пут од дијагностике до почетка лечења, а доступност лекова треба да буде у складу са европским протоколима лечења", закључила је Бонџић.
