ЈЕЛЕНИНА МУКА: КАД ПРИЈАТЕЉИ ОКРЕНУ ЛЕЂА "Дружили смо се 20 година, а кад ми је умро муж нигде никога"

Ово се десило једној Јелени (72) из Осијека која признаје да је годинама била усамљена јер су се сви из њеног некадашњег друштва разбежали баш када су јој највише требали. Највише је, каже боли, што је улагала у та пријатељства, а када је њој требала подршка, није их било.

Читаву ситуацију која се десила, али и своја осећања, Јелена је поделила у писму које је послала порталу "мојевријеме.хр".

У друштву је било четири пара и дружили су се двадесетак година.

"Ја сам највише позивала код себе кући, обожавала сам наша окупљања и нисам никоме гледала зову ли и они код себе или не зове. Били смо одлично друштво. Ишли смо заједно на излете, на море, на зимовања. Деца су нам такорећи одрасла заједно", описала је.

Спремала, гостила, частила

Али, сада, са 72 године живота, када је вратила филм, освестила је управо то - да је она то друштво држала на окупу, инсистирајући да дружењима и гошћењу код себе кући.

"Наше друштво од четири пара у барем осамдесет одсто случајева долазило је баш код нас. Ту се Нова година у истом саставу славила барем 18 пута. Код Славице смо славили два пута, код Роже једном. Мирица и Јосип нису ни звали, али им нисмо замерили јер су имали мали стан, четворо их је живело у 42 квадрата", наводи.

Потом је написала да јој не смета то што је она редовно, најчешће суботом, све позивала код себе, кувала, пекла и дочекивала, а после до дуго у ноћ прала судове, већ јој је криво што су је преко ноћи сви напустили.

"Мој супруг преминуо је први из друштва, имао је само 59 година. Сви су дошли на сахрану, још пар пута ме назвали и то је било то. Ускоро сам отишла у пензију, и схватила да сам одбачена. Деца су се већ била одселила и не живе близу. Посећивали су ме и још ме посећују редовно, али шта вам је то, дођу с унуцима једном у две недеље".

А онда ођедном нико ни на кафу да дође

Дани су у самоћи бивали све дужи. И док је она код куће седела сама, друштво је и даље било на окупу. Изгледа да је нису позивали јер је остала без мужа, па више то не би било дружење парова.

"С временом човек то отпусти, створи себи некакав нови живот, али не може заборавити. Баш сам разочарана у људскост", пише.

Сада има комшиницу која је такође сама па с њом пије кафу сваког дана.

„Не жалим више за прошлим временима. Свакоме на његову савест", закључила је своје писмо читатељка портала "мојевријеме.хр".

(Blic.rs)