ЈЕДНА ОД ВЕЋИХ СЛАВА У СРБИЈИ Данас славимо СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА У нашем народу је МНОГО ОБИЧАЈА везаних за овај дан, али ово морате обавезно да УРАДИТЕ УЈУТРУ (ВИДЕО)

Свети Јован је једна од већих слава у Србији, а као и за сваку славу, домаћице широм земље пажљиво припремају своју трпезу. А да ли ће трпеза да буде мрсна или посна зависи од тога на који дан пада овај празник.

Празник Свети Јован Крститељ посвећен је Исусовом рођаку, познатом као Јован Претеча. Јован се зове Крститељ, јер је, по верском учењу, крстио Исуса Христа, а Претеча зато што је најављивао Христов долазак. Свети Јован је пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. То је и био узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу и блуду цара Ирода, који је живео у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Свети Јован се празнује више пута у години: 7. јула - Ивањдан - рођење Светог Јована, 11. септембра - Усековање главе и 6. октобра када се обележава светитељево зачеће.

Јован је убијен за време краља Јудеје Ирода који је наредио да се пророку одсече глава. У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења.

Верници, било православци или католици, врло често дају Јованово име својој деци. Православци славе крсну славу светог Јована, а католици обично славе имендан.

Јованова рука

За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан, светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну. Ово је само делић народног веровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.

Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја. На Јовањдан верници, колико год да то могу да испоштују, у руке не узимају нож, у знак сећања на Јованово страдање.

Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима. Највише се славе Свети Никола и Свети Арханђел Михаил. Јован Крститељ се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, крштеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света.

Био је такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртником.

Овај датум у календар је уписан црвеним словом, што значи да не треба радити кућне, нити било које друге послове. За ову славу везује се обичај прања иконе. Обичај прања икона подразумевао је да се на тај дан иконе износе из куће после јутрења на реку, или бунар и да се умивају. Иконе су се брисале крпом која је поквашена у води.

Шта не сме да се једе и пије?

У нашем народу постоји много обичаја и веровања која се везују за овај празник. Мало је, међутим, познато старо веровање о томе се на Јовањдан не једе и не пије ништа црвене боје.

Будући да је Свети Јован страдао мучким убиством – тако што му је одрубљена глава, црвена боја симбол је његове невино проливене крви.

Због тога се у српском народу верује да не ваља пити и јести ништа црвено, а посебно се таква храна и пиће не дају деци.

То укључује чак и црвене јабуке, које су иначе у нашој традицији симбол с позитивном конотацијом, па и најобичнији црвени сок.

Мада је обичај одавно нестао, тада се веровало се да ће онога ко не умије икону стићи казна, те да ће му се те године одузети руке и ноге.

Дневник/Ало