ХВАЛА МАМИ НА ДВА ЖИВОТА Лана из Ковина је скоро цело детињство и младост ГЛЕДАЛА СМРТИ У ОЧИ Друга дијагноза је одвела у ПОТПУНИ МРАК, а онда јој је мајка дала бубрег

Овако је у разговору за Телеграф Лана Булатовић (33) из Ковина описала своју мајку која јој је даровала други живот. Након тешког здравственог стања и свакодневних одлазака код лекара, тог 5. децембра 2022. живот је за Лану поново почео, а све захваљујући мајци која јој је дала свој бубрег.

Да не постоје границе онога што би мајка могла да уради за своје дете доказују и Лана и њена мајка која је и њен донор. Захвална је богу, а за мајку је имала посебне речи за које каже да су тек делић онога шта осећа. Једна мајка, једно дете, два живота и два почетка за обе, донекле и иста судбина. Обема срце куца у истим тактовима љубави, а у организму обе имају по један бубрег.

Најважније је да смо мама - мој донор, и ја врло добро. Само могу немо да захвајујем драгом Богу, а адекватне речи да опишем срећу не налазим. Мама је особа која неустрашиво чини све могућим, дајући себе попут Христа. Никада нећу умети да заслужим ту жртву. Она је наставила све своје активности, води Аматерско позориште Ковин, чува мој живот и брине о свима и свему. Никада је нећете видети слабу. Као да јој је Бог скројио срце од пластелина боје дуге. Толико тога бих рекла о њој, прича ова храбра девојка која је живот узела у своје руке.

Иако је скоро цело детињство и младост провела у страху гледајући смрти у очи, сада како каже, захвална је на свему.

Одувек смо биле блиске и раније и након трансплантације. Ништа се није променило. Она ми је донела живот без тегоба, изнедрила физичку снагу за нормалан живот и мир, додаје Лана док прича о својој мајци.

Када се мукотрпна борба за живот завршила уследила је друга. Лана бије битку за битком, а њене жеље одувек су биле скромне - само нормалан живот какав имају њени вршњаци. Иако је трансплантација успешно прошла и Лана више не мора да пролази паклене стеге дијализе, други инвалидитет се временом погоршао и ова храбра девојка данас је услед дијабетеса - слепа.

С мраком је другачије. С обзиром на то да се ради о неуролошком обољење, под шифром Г37.9, демилизирајуће дегенративно оболење цнс непознатог тпа, нема наде за вид. Надовезао се и глауком. Не видим ни светло и то је ужас који не могу да прихватим. Живим и не размишљам, само ужвам у љубави коју имам од других и за друге, каже она која није дозволила да јој ова дијагноза поремети живот.

Да ствар буде гора, након свега она не може да нађе посао, иако је жеља за радом и самосталношћу огромна, а то јој тешко пада.

Све што ми годи радим, кућне послове чишћења обожавам, али никако кухињу. Водим здрав живот, тренирам, возим собни бајк, одржавам килажу упркос котикостроида. У нашој башти велики су Божији дарови поврћа и воћа и то је нужан део здравља. Нажалост од посла ништа. Послодавци нас не желе иако имају одличне погодности од државе за запошљавање особа са инвалидитетом, али тако је како је, каже Лана.

Сада је своју енергију усмерила на другу страну у нади да помогне свима који воде сличан живот. Покушава да покрене питање особа са инвалидитетом у Ковину и да се активира у циљу проналаска бољих услова свих животних аспеката.

- Проблематика особа са инвалидитетом је неприсупачност у ширем смислу. Физички, људски, институционално. Нико никада није узео у обзир квалитет живота особа са инвалидитетом у Ковину. Нема никакве подршке, сами смо у проблемима, углавном у својим домовима, скривени од света који нас не прихвата. У Дому здравља упркос свему немам првенство, не постоје паркинг места, чак доживех да комшиници смета знак за особе са инвалидитетом на паркингу.

- Мама све ради, а уморна је. Превоз до Новог Сада кошта нас 12.000 јер нема директне линије, а ја нисам у стању да путујем више сати, нити је добро да се излажем инфекцијама. Нема бесплатне обуке за комијутер за слепе. Говорни мерач притиска је 8.000, топломер 5.700. Све то је ужасно. Свако има суд и коментар, сви све знају, а квалитет зивота оособа са инвалидитетом нит знају нит маре - каже она.

Њен живот није нимало лак, али она упркос свему на то не гледа тако. Она успева у свему да пронађе снагу коју преноси на све око себе.

- Мотив је живот сам по себи. Толико је Божије лепоте у сваком даху, љубави у стваралаштву, толико много дивоте које зелим да искусим. Једностано, мени мој живот није никакво лоше искуство, него Божији благослов, закључује Лана.

Дневник/Телеграф