Хочевар: Жеља да папа посети Србију

"Између осталог, и због тога што је изабран нови патријарх Српске православне цркве (СПЦ). Он се мора сусрести са својим колегама патријарсима да би могао бити укључен јаче у читав свет православља и ту дати свој већи допринос. Жеља је свих да се више ради на томе да се пронађе најбољи тренутак како би та посета могла свима да донесе корист. Ја сам лично оптимиста", рекао је Хочевар за Радио Слободна Европа (РСЕ).

Он је подсетио да је у последњих неколико година организовано више сусрета званичника Србије и Ватикана, а 8. фебруара одржан је састанак представника парламентараца Србије с представницима Католичке цркве.

Сусрети званичника Ватикана и Србије за надбискупа Хочевара су разумљиви, с обзиром на то да су дипломатски односи двеју земаља успостављени још 1920. године, у време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, претече Југославије.

Према његовим речима, ако Србија жели да искористи цео потенцијал својих могућности на европском континенту, она нужно мора бити држава већег дијалога.

"А то значи и дијалога са Светом Столицом, која има најстарију дипломатију и највише заступа универзалне вредности", навео је надбискуп Хочевар.

РСЕ подсећа да је Ватикан једна од европских држава која није признала независност Косова и да је његов да решење у односима Београда и Приштине треба да буде дефинисано у дијалогу које две стране воде уз посредовање Европске уније.

С друге стране, између Ватикана и Београда постоји историјско-политички јаз, у вези са односом Ватикана и католичког клера према такозваној Независној Држави Хрватској (НДХ), квислиншкој творевини која је током Другог светског рата систематски убијала и прогањала Србе, Јевреје и Роме.

Још једна препрека на папином путу ка Србији је и покушај хрватске Католичке цркве да се за свеца прогласи Алојзије Степинац, загребачки надбискуп током Другог светског рата, који је после рата осуђен на 16 година кућног притвора због политичке сарадње с нацистичким окупатором и усташама, присилног превођења православаца на католицизам, и помагања усташкој емиграцији да се врате у Југославију и оружано боре против нових власти.

За СПЦ је спорна идеја о Степинчевој канонизацији, због тога што се није значајније успротивио политици НДХ.

Папа има улогу верског поглавара, али и званичника ватиканске државе, стога његова посета има и религијски и политички карактер. Званичници Србије су у неколико наврата упутили папи позив за долазак, али Ватикан у својим неписаним правилима има услов да сагласност мора добити и од већинске верске заједнице земље коју би посетио.

Док се о евентуалној посети поглавара Католичке цркве још увек говори само као о могућности, надбискуп Хочевар у разговору за РСЕ оцењује да су односи Београдске надбискупије и СПЦ све бољи и да се у сарадњи с патријархом Порфиријем ради на осмишљавању платоформе на којој би се успоставио "стални структурални дијалог".

"Постоји веома добра клима. Његова светост патријарх Порфирије, као и сви новоименовани епископи имају интегралнији, позитивнији однос и ми се често виђамо, било на литургијама или у неким другим приликама, тако да су ти односи у успону", рекао је Хочевар.

Додаје да Београдска надбискупија настоји да кроз дијалог с представницима власти у Србији реши нека од отворених питања у раду те верске заједнице. Према његовим речима, Католичка црква има добру сарадњу са Управом за односе са црквама и верским заједницама, али додаје да је штета што не постоји континуирани дијалог.

"Пре свега, јер у самој држави Србији постоји релативно велики проценат мањина – националних или конфесионалних – и још нисмо дошли до заједничког става о дијалогу између свих црквава и верских заједница, између државе као такве и мањина. Потребно је оснажити тај дијалог на свим разинама", сматра Хочевар.

Указује да је историја српског народа прилично комплексна, што, према његовом мишљењу, утиче и на данашњи однос државе Србије и Католичке цркве. Због тога, додаје, постоје различите интерпретације историјских догађаја, а односи са Католичком црквом се "пречесто своде искључиво на конфликте".

"У самој земљи, по мом скромном суду, има превише селективног приступа историји. Док се неки догађаји јако наглашавају, други се често ни не спомињу. Рецимо, нећете у уџбеницима наћи објективан опис присутности Католичке цркве током историје. Премало је разговора и студија о прошлости", каже Хочевар.

Према подацима Београдске надбискупије, у Србији се тренутно нешто више од 385.000 људи изјашњава да припада католичкој конфесији. Надбискуп Хочевар каже да се у јавности често Католичка црква идентификује само са хрватском заједницом, иако бројне друге националне мањине припадају тој конфесији.