Геронто центар Бачке Паланке у бољем амбијенту
Када је недавно, а на Међународни дан старих особа, покрајински премијер Игор Мировић посетио Геронтолошки центар у Бачкој Паланци, имао је шта да види и могао је да одахне јер има бар један разлог за бригу мање. Све су просторије блистале, а корисници домских услуга веома су задовољни. Директор Центра др Милан Бајић је објаснио да има још нешто мало да се дотера, па да његово „предузеће” буде јако близу добијања нулте лиценце у свом делокругу рада.
Та установа, основана 1990, имала је на почетку скромних 20 места за смештај сениора, службу за негу и помоћ у кући, те Домско одељење при Центру за социјални рад. Већ од маја следеће године, због прихвата великог броја избеглица, изграђен је засебан објекат за још 80 особа. Геронто-центар званично је формиран 2008, пошто је новцем из републичког buyеta током prеthodnе две године подигнута нова зграда. Парама Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања 2015/6. у дворишту установе изграђени су приде Прихватилиште и Дневни боравак.
" Капацитет дома је 110 места, али тренутно бринемо о 118 корисника – објаснио је др Бајић. – Заправо, 111 је у самом дому, док је седам смештено у Прихватној станици, и тако ће бити до отварања Прихватилишта. Оно има седам соба с 15 места, док је Дневни боравак предвиђен за 15 корисника, има биоскопску салу, мини-кухињу, просторију за радне активности и три канцеларије. Наша Служба за дневне услуге пружа услуге помоћи у кући за 11 корисника, а неге за 25. Укупно је 38 запослених, од чега су осам здравствени радници. Клубови за инвалидна и стара лица, отворени у Пивницама, Младенову, Челареву, Новој Гајдобри и Товаришеву, већ окупљају 488 чланова."
Мировић је, долазећи, донео и пригодне поклоне, али није се кући вратио без дарова. Јер, бакице и декице стварају разне ручне радове, те друге ситнице и крупнице, као што су и веома маштовите маске, какве је добио и Мировић. Одржавају се често у њиховој кући бројне манифестације, не само током традиционалне „Сунчане јесени живота”, турнири у боћању и доминама, гостују певачке групе, организују се дружења с децом и вршњацима из других домова, весеља уз музику, додељују награде најкреативнијима, па и најлепшим станарима установе. А они кажу да је, иако је из године у годину све више лежећих и слабије покретних корисника, то лепо место за живот, а не само умирање, како неки, док не дођу међу њих, мисле.
М. Суџум
