Француски стручњаци обишли дворце у Србији да им смисле намену

"Покушали смо разумети проблематику свих споменика које смо обишли. Прикупили смо бројне податке, треба да сагледамо стање и дамо одговарајуће предлоге за могућности рестаурације и даље намене", рекао је Алберти Танјугу у Републичком заводу за заштиту споменика културе Србије. Ле Магоару и Алберти су посетили Србију најпре у новембру ове године и поново током ове седмице, када су обишли 11 двораца, настојећи да сагледају ситуацију, уз посебно уважавање културолошке сложености балканског подручја, како би уз њихову помоћ експертски тимови припремили личну карту првих 11 споменика културе.

"Не постоји иделна намена. Да би се дефинисала треба узети у обзир стање на терену и потребе на локалном нивоу. Битно је да становништво прихвати као своје те споменике. Нама је било битно да обиђемо споменике да би схватили ситуацију и у ком правцу се жели њихов даљи развој", рекао је Алберти. Француски ескперти стручну помоћ пружају у оквиру пре две године започетог пројекта "Дворци Србије - заштита културног наслеђа“ који треба да сагледа као јединствену целину нововековна дворска здања и омогући целовит, систематски приступ решавању бројних питања.

 Ле Магоару и Алберти су са српским колегама архитектама конзерваторима и другим стручњацима обишли Конак кнегиње Љубице, Конак кнеза Милоша, летњиковац Вилу Обреновића у Смедереву и Дворски комплекс на Дедињу, као и тврђаве Смедерево и Калемегдан. Посетили су и дворац Нојхаузен у општини Нова Црња, Фантаст код Бечеја, Карачоњи у Новом Бечеју, Дунђерски у Челареву, Шпицер у Беочину, Каштел у Темерину, Лазаревић и Влајковац у Вршцу, Белимарковић у Врњачкој бањи и Карађорђев дом у Рачи. Нагласивши да је "сваки споменик прича за себе", Алберти је рекао да ће се доћи до неких решења када се усагласе њихове историјске и архитектонске потребе, у складу са смерницама Завода за заштиту споменика Србије.

 Директорка Завода Дубравка Ђукановић рекла је да је првих 11 двораца обухваћених пројектом селектовано по различитим критеријумима, од тога у каквом су власничком односу, преко њиховог физичког стања, до односа локалне заједнице према њима. Ђукновић је рекла да очекује да ће француски стручњаци, чији Центар има изузетно добра искуства, "помоћи методологији дефинисања шта је могућа намена и на који начин управљати тим дворцима".

 "Стање је разнолико. Од објеката који су у веома добром стању, који имају своју намену као школски и угоститељски објекти, до оних који су девастирани. Узроци су разноразни. Деценијама није постојао системски однос према овој групи споменика", нагласила је Ђукановић. Према њеним речима, колико ће се у оквиру пројекта наћи у следећој групи споменика зависиће од различитих фактора. Помоћница у Министарству културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић је истакла да за две године пројекта "Дворци Србије - заштита културног наслеђа" постигнути "задовољавајући резултати", а да је први циљ био да се подигне свест опште, широке јавности о значају овог културног наслеђа за нас.

"Локалне самоуправе почеле су то споменичко наслеђе на својим територијама да посматрају као будући извор развоја за свој крај. Наравно, и локално становништво је све више почело да препознаје ово споменичко наслеђе, тако да има све мање вандализама што је важно", рекла је Ванушић и додала да су француским стручњацима представници локалне самоуправе изнели своје виђење будуће намене и ревитализације овог споменичког наслеђа. "На конкурсу Министарства културе јавио се велики број пројеката за финансирање ревитализације и обнове. Ове године је 20 милиона динара издвојено за радове и израду пројектно-техничке документације", рекла је Ванушић. Према њеним речима, доста зависи од иницијатове и предузимљивости локалне самоуправе, а као пример је навела општину Рача која се за Карађорђев дом јавила на два конкурса за сређивање крова и снимање постојећег стања, док се у општини Нова Црња труде да врате у угоститељску функцију дворац Нојхаузен.