Филозофски факултет угостио Нетокрацијин Дигитални караван
Шта је то продуцт менагмент, шта СЕО оптимизација, шта ради дигитал медиа менагер, чему служи ћат бот… само су нека од занимања и појмова незаобилазних у дигиталној економији, која је већ синоним за светску економију, јер се данас највећи део транаскација и свега оног што им prеthodi, у целом свету обавља кроз дигиталну сферу, подржану информационо комуникационим технологијама.
Делић те глобалне сфере, из овдашњег, личног исксутва, у оквиру Нетокрацијиног “Дигиталног каравана”, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, недавно је представило седморо младих и врло успешних људи који се баве занимањима која до пре пар година нису ни постојала.
Један од разлога за ову конференцију или радионицу баш на Филозофском факултету био је тај да се студентима друштвено–хуманистичких наука предочи да и за њих и те како има места у ИТ сектору. Како је истакао један од презентера, чак 90 одсто нових послова у тој области обављају они који нису уско ИТ струке. Или, само 10 одсто ИТ индустрије чине програмери и дизајнери. Најједноставније речено, дигитална каријера је могућа за све.
Како се овом приликом чуло, за то је потребно и пуно додатног самообразовања, способност брзог усвајања нових знања и вештина, упорности, комуникативности, као и имагинације и развијања осећаја неспутаности, и потпуне слободе креативности. Бар испочетка, трка за новцем може бити ограничавајуће спутавајући фактор, јер приходи долазе и од мањих послова и пројеката, а перспектива уз добре нове идеје обећавајуће је испуњавајућа, сложили су се сви који су говорили у оквиру ове радионице Дигиталног каравана.
Тако је Светозар Крунић (дипломирао је маркетинг и менаџмент на Економском факултету), Хеад оф Усер Acquisition у компанији “ActiveCollab”, објаснио шта је то аквизиција корисника унутар софтверске индустрије и које су то непрограмерске позиције унутар његовог тима. Невена Марјанов из Адико банке приказала је како изгледа тим који ствара нове дигиталне банкарске услуге, као што је њихов ћат бот на вајберу. Дигитал медиа манагер у компанији “Дирецт Медиа” Сања Лалевић Цветковић, по образовању професорка енглеског, говорила је о томе које су вештине потребне за дигитални маркетинг, док су Радомир Баста, студент економије и Огњен Вуковић, два испита до дипломе машинског инжењера, студентима предочили нешто више о СЕО оптимизацији – шта је она и чему служи. Од Дејана Радеке из компаније “Бош”, дипломираног психолога с Филозофског факултета УНС, сви смо имали прилику да чујемо како је то бавити се продуцт манагементом унутар једне од највећих индустријских компанија на свету.
Лидија Степановић, представница Нетокрације Србија која је организатор догађаја у сарадњи с Филозофским факултетом, пројектни је менаџер „Дигиталне каријере“ и каже да је пројекат је замишљен с циљем да студентима приближи дигиталну економију и да им помогне да пронађу и покрену свој први посао унутар информационо комуникационе индустрије.
„Приметили смо да постоји велика несразмера између велике незапослености младих и потреба ИКТ сектора који се суочава с недостатком кадрова. Ми студентима покушавамо да објаснимо да ИКТ индустрија није резервисана само за дизајнере и програмере, већ да постоји и велики број других позиција унутар те индустрије које су буквално намењене студентима и дипломцима факултета друштвено – хуманистичких усмерења. Дакле, наш циљ је да овим активностима студентима приближимо дигиталну економију и да има помогнемо да пронађу своје место у њој“, каже Лидија Степановић и објашњава да је план да се одржи пет конференција по већим градовима у Србији.
„Били смо у Нишу, друга станица је, ево, Нови Сад, а следи Крагујевац, 5. јуна. После летње паузе у периоду септембар – октобар ићи ћемо у Суботицу и на крају смо у Београду“, каже наша саговорница.
По њеним речима, један од примера тих нових занимања је данас врло популрани комјунити менаџмент који је у области дигиталног маркетинга, а састоји се од вођења налога за различите брендове на друштвеним медијима.
„То је, рецимо, једна од позиција у коју је студентима најлкаше да се упусте, јер су им за то потребни основно познавање дигиталног маркетинга, писменост и креативност, а то би била надградња знања стеченог на факултетима“, каже Лидија Степановић.
„Постоји и велики број позиција, могућих послова унутар пројектног менаџмента и унутар ИТ индустрије. У Нишу смо, рецимо, имали занимљив пример да су у тиму који је радио једну апликацију, радила и два географа.“
В. Црњански