Ђурђин прославио Материце: На поклон јабука, марамица и ораси
НОВИ САД/СУБОТИЦА: „Фаљен Исус, газдарице! Честитам вам Материце! Ја сам дош'о прико мора да ми дате мало ора. Снашла ме је страшна мука, да ми дате и јабука. Видио сам и оваца, да ми дате и новаца. Напољу је здраво зима, молим једну чашу вина!”, речи су малишана који су прошле недеље том традиционалном песмицом, након мисе у Цркви Светог Јосипа Радника у Ђурђину, честитали Материце свим женама.
Тај стари народни црквени обичај се код буњевачких Хрвата обележава трећу недељу Адвента, док недељу касније прослављају Оце – празник очева.
После кратког програма у ђурђинској цркви, припремљеног искључиво за ту намену, Славица Прчић и Ержика Хорвацки су, обучене у традиционалну зимску ношњу, свима поделиле јабуку. Ержика Хорвацки за „Дневник” наводи да деца за Материце, осим јабука с новчићем, добијају и орахе и марамицу као симбол тог дана, док се данас у поклон стављају и друге ствари, попут зимских чарапа и новца. Да би дете уопште добило поклон за Материце, морало је, како Ержика каже, честитати Материце, одрецитовати нешто ако зна, а раније се очекивало и љубљење мамине и бакине руке.
Раније се честитало од куће до куће, и то су углавном ишла деца по комшилуку, а посебно се одлазило код прабаба и прадеда и на ручак код баке, објаснила је Ержика.
Данас више није, додала је, заступљено ићи по селу и честитати тај обичај мамама, бакама, женама, него се углавном сви породично окупљају код баке.
Обичај је да цура која се те године удала, на прве Материце долази на свечани ручак код маме, када зет добија белу кошуљу, а ћерка углавном левеш од свиленог паркета, вели наша саговорница.
Ержика је за наш лист открила како су њене овогодишње Материце прошле у кругу породице, када су имали свечани ручак, пре којег су се честитале Материце, а након чега је уследила замедљана ракија коју углавном служи бака или мама.
Ђурђинчанка Сузана Бако се радо присећа како су се Материце прослављале када је била мала и када су поклони били скромнији него сада.
Материце из мог детињства ћу увек памтити јер би се тада цела породица окупила на салашу код деде и баке, и то фамилија која је бројала деду, баку, њихових шесторо деце и нас 16 унучади, казала је Сузана.
Како је додала, у то време, поклони су били скромнији, радовао би се свако када би добио шарену марамицу, орахе, наранџу и јабуку, која је била украшена кованицама од којих си могао купити дуго ишчекивану чоколадицу.
То је био догађај пун игре, весеља и дружења, присећа се Сузана.
Она је данас млада мама пет ћерки, што је утицало на промену погледа на обичај који ће у њиховој кући наставити да живи.
Данас, као мама пет ћерки, тај традиционални догађај у нашој средини више разумем, ценим и поштујем, јер бити мама и славити Материце је дар од Бога који је добила моја бака, моја мама, а сад и ја, навела је насмејана Сузана.
По њеним речима, из захвалности према Богу и родитељима, овај пут је с драгошћу окупила све на ручку код мужа и ње. Честитајући мојој мами Материце, даровали смо је поклонима који су рад мојих ћерки и мој. То смо заједно у топлини нашег дома правили за ову прилику, каже Сузана.
У крајевима где данас живе буњевачки Хрвати сутра ће прославити и Оце, када ће програм у црквама бити сличан, док се обичаји честитања и даривања разликују и нису толико истакнути као када су мајке у питању. Ержика Хорвацки наводи да се Материце и Оце поштују истом мером, али да Материце више долазе до изражаја.
Поклони за Материце су доминантнији и мајкама се даје нијансу више поштовања пошто је мама три ћошка, а отац само један... мајке су ближе с децом, закључила је Ержика.
Текст и фото: К. Ивковић Ивандекић
Пројекат „Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине“ реализује „Дневник“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.
