Домаћи антигенски тест; Циљ - Детекција више вируса

Како је за Танјуг рекла проф. Тања Ћирковић Величковић са Катедре за биохемију, први циљ је да се комплетира прототип теста без компоненти из увоза.

"Предложили смо и имамо научне идеје којима бисмо могли да подигнемо осетљивост антигенског теста. Основна разлика је да ће његове компонетне бити домаће производње, и протеини и други реагенси", навела је Ћирковић Величковић.

Она је рекла да се у наредној фази, следеће године, жели унапредити детекција, тако да тај сигнал буде јачи и бољи, односно да реагује на ниже концентрације вируса него постојећи антигенски тестови.

Навела је да је антигенски тест јефтинији и да се брже производи од ПЦР теста, те да није неопходно да се изводи у специјализованој лабораторији која има одређени тип опреме.

"Антигенски тест захтева једноставнију опрему и кадар не мора да буде високо обучен, тако да је у многим фазама једноставнији за рад, а самим тим и јефтинији", додала је професорка Хемијског факултета.

У пројекат је укључено 13 истраживача, међу којима је деветоро доктора наука, а развијање прототипа помажу и колеге са Пољопривредног факултета.

Ћирковић Величковић каже да је у раду на том пројекту много препрека, јер је опрема на Хемијском факултету намењена истраживањима, а не производњи.

Осим тога, у првој фази истраживачи су морали да произведу протеин на великој скали, што, додаје, захтева много рада за мале количине протеина, због недостајуће опреме.

Како је рекла, проблеми се јављају и при набавци реагенаса.

"За сваку набавку морамо да расписујемо тендер, сачекамо три месеца да се тендер заврши и након тога чекамо да се потпише уговор и стигне материјал. Кљуцни реагенс немамо у довољној количини. То нас чини некомпетитивним на светском научном тржишту", рекла је Ћирковић Величковић.

Један од истраживача, Весна Јовановић каже да је њен задатак да се синтетише дати протеин и додаје да се синтеза одвија у ћелијама Ешерихије коли, изазивача инфекција уринарног тракта.

"Искористили смо могућност да бактерија може да направи протеин по жељи. Умножили смо бактерију у великим количинама и она је поред својих протеина, синтетисала и наш жељени протеин и сада имамо смешу од 1.500 протеина", појаснила је Јовановић.

Како каже, из те смеше протеина треба да се изолује жељени протеин чистоће више од 90 одсто.

"То захтева више корака, од ослобађања протеина из ћелије, па даље кроз коришћење различитих техника до корака да се добије чист протеин који може касније да се користи за имунизацију животиња", додала је Јовановић.

Каже, ако се убаци смеша различитих протеина, онда ће конкретно мишеви да развију антитела на различите протеине, а циљ је да се развију антитела према једном протеину.

"Зато протеин треба да буде што чистији", навела је Јовановић.

Део тима који се бавио изоловањем и пречишћавањем протеина ковида-19, укључио је и Тамару Васовић, која је поручила да је цела група максимално ангажована на пројекту.

"Понављамо циклус из круга у круг да бисмо добили потребне количине, а потребе су за већим количинама, а да имамо већу опрему брже бисмо дошли до тога", додала је Васовић.

Научни сарадник Маја Крстић Ристивојевић има задатак да изолује антиген из веома разложених узорака добијених из пацијената, као што је нпр. урин.

"То је велики посао за нас који смо истраживачка лабораторија", рекла је Крстић Ристивојевић и додала да је неопходно да се све ради у стерилним условима.

Докторанд прве године на Хемијском факултету Тамара Вујић запослена је у производњи и пречишћавању протеина, који се даље користи за производњу антитела и самог антигенског теста.

"Ово је добро искуство за мене, зато што сам доста научила и корисно је, јер је конкретно примењиво. Захтева доста рада и организације", поручила је Вујић.

Тест за антитела већ производи Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), али са протеинима које набавља из иностранства, а будући тест биће базиран на протеинима који су управо произведени у лабораторијама Хемијског факултета у Београду.

Пројекат развијања прототипа антигенског теста на Хемијском факултету финансира Фонд за науку (ЦАПСИДО).