Деца почињу са цигаретама У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
Свака трећа пунолетна особа у Србији пуши, док је сваки десети ученик активни пушач.
Међутим, чак 76 одсто становништва, било да су пушачи или непушачи, изложено је диму у својој кући, забрињавајући су подаци последњег истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.
Одавно је познато да је пушење директно повезано са настанком карцинома плућа, од којег у нашој земљи свакодневно умре 13 особа. По томе је Србија међу водећим земљама у Европи. Међутим, упркос чињеници да су више од 90 одсто оболелих од рака плућа пушачи, забрињавајуће је да број оних који конзумирају дуван у нашој земљи стално расте, а поготову међу млађим генерацијама. Деца данас почињу да пуше већ у основној школи, између 11 и 15 године. Најчешће користе електронске цигарете које су им занимљиве због различитих укуса и арома. Овај неповољни тренд потврђују и статистички подаци Института „Батут”, по којима један од пет ученика у нашој земљи је пробао електронске цигарете, а коришћење оваквих дуванских производа, као и снуса, дувана који се жваће, расте са узрастом. Па тако, 15 одсто ученика је бар једном пушило цигарете, 12,8 одсто наргиле и 6,3 одсто загревани дувански производ.
Оља Ћоровић из Удружења за борбу против рака плућа „Пуним плућима„ рекла је да је њихов циљ да смање конзумацију цигарета код деце и младих и да пошаљу јасну поруку јавности о штетности дуванског дима. Испричала је да је она била пушач двадесетак година, и оставила је дуван током трудноће и дојења. Седам година није запалила цигарету, али уз мужа који је био страствен пушач поново је почела и то електронску цигарету.
„Убрзо сам поново прешла на класичне цигарете и две године касније, сазнали смо да супруг има карцином плућа. Иако је до тада говорио да не може да их остави, никада није ни покушао, одмах је оставио цигарете када је добио дијагнозу. И ја сам престала како бих му била подршка. Нажалост, преминуо је у 56. години. Немојте чекати да се разболите. Оставите цигарете чим пре„, рекла је Оља Ћоровић.
Директор Клинике за пулмологију УКЦ Србије др Михаило Стјепановић казао је да је карцином плућа подмукла болест, јер у тренутку када се осете први симптоми већина болесника је већ у метастатском стадијуму болести. Симптоми у почетку могу да буду врло неспецифични - кашаљ који дуже траје и не пролази на примену антибиотика, пролонгирано фебрилно стање, малаксалост, губитак апетита, болови у грудима.
„Додатни проблем представља чињеница да већину болесника који оболе од карцинома плућа представљају пушачи који су већ навикли на кашаљ и искашљавање и то их завара. Не примете када кашаљ постане упорнији, израженији и промени интензитет. Управо у том периоду често се изгуби драгоцено време, болест узнапредује, терапијске могућности се смање, а прогноза болести постане значајно лошија„, објаснио је др Стјепановић.
Данас, иако се добије ова дијагноза не треба губити наду, јер уз помоћ савремених терапија, које се у Србији добијају о трошку осигурања, рак плућа више не мора бити смртоносна болест, већ постаје хронична. Пре три године држава је препознала проблем пацијената и увела савремене имунолошке и циљане терапије за лечење рака плућа, уз помоћ којих оболели у највећем броју случајева могу дуги низ година квалитетно да живе. Тренутно је скоро 700 људи на савременим терапијама, а у Удружењу „Пуним плућима” се надају да ће их бити све више. Наду им је дало и обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације и повећати број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије.
Начелница одељења за молекуларну и имунотерапију карцинома плућа Клинике за пулмологију УКЦ Србије доценткиња др Милица Контић Јовановић навела је како по свим светским водичима сама хемиотерапија више није први терапијски избор у лечењу карцинома плућа. У потпуности ју је заменила иновативна терапија, што заиста представља револуционарну промену у лечењу. Преко 30 одсто пацијента са метастаским карциномом плућа и високом ПДЛ1 експресијом, који се лече имунотерапијом у првој линији лечења, остварује петогодишње преживљавање, што је са хемиотерапијом било незамисливо.
„Пацијенти који имају драјвер мутације и лече се циљаном терапијом остварују и дуже преживљавање од наведеног. Зато је важно проширити индикације за лечењем овим видовима терапије. Такође, у Србији још увек немамо могућности да дајемо комбиновану имуно и хемиотерапију, која је ефикаснија од саме хемиотерапије. Немамо могућности да дајемо имунотерапију у другој или каснијим линијама лечења и немамо све циљане терапије за пацијенте који имају ретке драјвер мутације. Такође, немамо могућност за лечење иновативном терапијом у раним стадијумима болести, што је од недавно постало стандард лечења према актуелним светким водичима”, истакла је др Контић Јовановић.
Од карцинома плућа у Србији оболи готово 7.000, а на жалост умре више од 5.000 особа. Практично на свака два сата једна особа премине. Један од најважнијих предуслова успешног лечења, је рано откривање рака плућа, што у Србији није случај, јер се код више од 70 одсто пацијената открије у последњем стадијуму. Тада су шансе за успешно излечење готово никакве.
Љ. Петровић