Овом одлуком одређено је да школе могу да наставе да раде до 20. јуна, за ученике који то желе. У том периоду могу се реализовати допунска, додатна и припремна настава, настава у природи, као и други облици образовно-васпитног рада, „са циљем подстицања социјалних и емоционалних вештина ученика и активности на теме толеранције, емпатије, заједништва, подршке и захвалности”.
У саопштењу се наводи да је „наш образовни систем створен са циљем да свим ученицима пружи адекватну подршку, охрабрује их на путу учења и омогући им да расту у здраве, свесне и одговорне појединце. У овом тренутку, важније је него икада, да се усредсредимо на оно што је најбоље за нашу децу, јер она заслужују нашу потпуну подршку, љубав и бригу”.
Оцењивање
Оцене ђака закључују се на основу претходно уписаних оцена у е-дневник. Уколико је просек оцена за закључна оцену „на клацкалици” препорука Владе је да предметни наставници и професори закључе већу оцену. Ипак, остављена је могућност ученицама и ученицима који не буду задовољни својим успехом, да до 20. јуна поправе оцене на лични захтев.
Увођење државне матуре за средњошколце, која би заменила пријемни испит за факултете, одложена је за 2026. годину, али мала матура биће одржана како је и раније предвиђено – од 21. до 23. јуна. Свршени основци ће, поред српског/матерњег језика и математике, решавати тест из једног од пет предмета: географија, историја, биологија, физика и хемија, за који су се определили почетком ове године. Највише малих матураната, њих 38 одсто, изабрало је биологију, за географију се определило 29 одсто, за историју око 16 одсто, девет одсто се пријавило да полаже хемију, а свега осам одсто, одлучило се за физику.
Мала матура за српски/матерњи језик одржаће се 21. јуна, за математику 22. јуна, за изабрани предмет 23. јуна, док је објављивање коначних резултата заказано за 28. јун.
Осим новог теста, на Малој матури примењиваће се и нови систем бодовања. Тестови из српског језика и математике носе по 14 поена, док тест из једног од пет изабраних предмета носи 12 поена. Максималан број поена које ученик може да освоји на завршном испиту је 100, и то овако: 14 поена из српског језика + 14 поена из математике + 12 поена из предмете по избору + 60 поена које ђак носи из школе што је укупно 100 поена.
„Владислав Рибникар“ остаје школа
Основна огледна школа „Владислав Рибникар” ће остати школа. Она ће бити реконструисана и током процеса реконструкције биће изграђен меморијални део у знак сећања на децу и школског чувара, који су свакога дана у тој школи показивали изузетност, наводи се у саопштењу Владе Србије.
Одређени број поена ђак може добити и за успехе на међународним и државним такмичењима током осмог разреда. Након завршног испита, ученик попуњава листу жеља са 20 школа које му се највише свиђају, односно које би волео да упише. Попуњавање листе жеља електронски или предаја листе жеља у основној школи заказано је за 29 и 30. јун, а рок за објављивање коначне листа жеља ученика 2. јул.
А. Савановић
