ДАНАС БИ ВАЉАЛО ДА ОБАВЕЗНО УРАДИТЕ ОВО: Славимо Светог Евтихија, једно морате знати!

Свети Евтихије је био родом из града Севастопоља. Чувши Еванђеље Христово, он остави своје родитеље и пријатеље и придружи се возљубљеном ученику Христовом, апостолу Јовану Богослову.

Пратећи свуда светог апостола и подражавајући његов живот, Свети Евтихије се научи од њега небеској мудрости, и поцрпе од њега, као од извора, благодат Божију.

Напунивши се ревности апостолске, Свети Евтихије јуначки је искорењивао заблуду идолопоклоничку. Исто тако сусревши светог апостола Павла, свети Евтихије следовао је њему као звезда сунцу и много се потрудио с њим, проповедајући Еванђеље и јуначки подносећи све невоље.

То заједништво и слога данас могу да буду звезда водиља српском народу и да поткрепљују чувену изреку да само слога Србина спасава. Зато се свети Евтихије сматра учеником обојице њих, и светог евангелиста Јована Богослова и светог апостола Павла.

Свети Евтихије је назван апостолом од мањих, иако се не налази у броју седамдесеторице апостола. А почаствован је називом апостола зато што се са најстаријим апостолима трудио у проповедању Еванђеља Христова, и што је од њих био посвећен за епископа ради служења речи и приношења бескрвне жртве, и што је прошао многе земље проповедајући Христа не само са њима него и сам.

Уствари он није путовао сам, њему је увек био сапутник анђео Божји који му је давао снаге и унапред му казивао све шта ће му се догодити. Овај апостол Христов свуда је са трпљењем подносио и тамничке окове и мучења, јуначки страдајући за Господа свога.

Једном када је Свети Евтихије био дуго време морен глађу у тамници, њему би од Бога послан хлеб с неба, који му је донела невидљива рука. Овим хлебом он се толико окрепи, да ни за шта није сматрао муке на које га стављају.

Другом пак приликом, када он би наг обешен на мучилишту и струган зумбом, од његовог чистог тела истекла је крв са миомирисним миром и испунио се ваздух дивним мирисом. А када је потом свети апостол био бачен у распламтели огањ, изненада је загрмело са неба и пала велика киша са снегом, те је угасила огањ, а светитељ је остао жив и неповређен од огња, славећи Бога.

Затим је Свети Евтихије био предат зверима да га поједу, али пред лицем његовим и звери су постале кротке као овце; а што је још чудесније: лав, пуштен на њега, проговори људским гласом, громко проповедајући величину Господа и Спаса нашега Исуса Христа, што је запрепастило и престравило све који су то гледали.

Верује се да људи данас треба да оду у цркву и помоле се овом свецу уз молитву:

– Био си наследник Апостола престолом и заједничар духом, богонадахнуто дело си нашао у виђењу духовног узрастања: Због тога си уздизао реч истине и ради вере си до крви пострадао, свештеномучениче Евтихије: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

Kurir.rs