Дан науке и 163. године од Теслиног рођења

Директор Теслиног научног центра при лабораторији Варденклиф на Лонг Ајленду Марк Алеси позвао је тим поводом Београд, да се укључи у развој једине преостале лабораторије највећег проналазача модерног доба и да постане део наставка Теслиног наслеђа.



У изјави за Танјуг Алеси је апеловао и на све заинтересоване за "тај историјски трентутак" да узму учешће и прикључе им се.



Према његовим речима, мисија Теслиног научног центра је да широм света подиже свест о значају Теслиног дела и његовог огромног доприноса човечанству имајући у виду да моги и даље нису свесни значаја његове посвећености науци. 



"Сваког дана људи широм света имају користи од његових открића и изума: струја, ви-фи, роботика, радио, даљинско управљање, брзиномер и још много тога, али многи нису свесни да је тај напредак који је променио њихове живот дело Николе Тесле", рекао је Алеси. 



Тесла је Варденклиф, засновану на најреволуционарнијим идејама и постројење за бежичну комуникацију преко Атлантског океана и бежични пренос енергије, почео да гради 1901. године. 



Напуштен је 1917. године, и касније продат да плати Теслине дугове, рекао је Алеси и додао да је група америчких наставника у потрази за простором за школски научни музеј пронашла лабораторију 1995. године и удахнула јој живот. 



"Тесла научни центар фокусиран је на прибављање средстава, дозвола, одобрења и подршке за реновирање лабораторије као и на развој глобалног научног центра који је иновативан као и сам Тесла ...", рекао је Алеси и подсетио да је прекретница постигнута 2018. године када је Варденклиф стављен у Национални регистар историје САД-а. 



Како каже, потребно је око 15 милиона долара за реновирање лабораторије, за изградњу музеја и образовних и предузетничких центара који ће наставити да унапредују науку за боље човечанство, као што је и Тесла. Део новца у ту сврху донирао је и оснивач компаније Тесла Моторс.

Национални Дан науке у Србији биће обележен у Парламенту, а биће посвећен горућим темама – климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије. Конференцији "Наука у Парламенту" , између осталих присуствоваће министар просвете и науке Младен Шарчевић.



У Научно-Технолошком парку у Београду у среду ће бити откривен рељеф "У знању је спас" са ликовима највећих српских научника - Тесле, Милеве Марић, Михаила Пупина и Милутина Миланковића поклон Теслине научне фондације из Филаделфије.



Постављањем рељефа у НТП где се тренутно развија више од 70 стартап и технолошко-развојних компанија, одаје се почаст научнику и симболизује подршка младим да прате своје снове, како у отаџбини, тако и у расејању.



Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, умро је на Божић 1943. година у САД где је живео шест деценија.



По Тесли је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а његова заоставштина уписана је 2003. године у регистар Унеска. Од 1994. у Њујорку угао 40. улице и 6. авеније, где је била његова лабораторија, зове се Угао Николе Тесле.



Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићених у 27 земаља на пет континената. Умро је у 87. години, на Менхетну у хотелу Њујоркер у коме је живео последњи 10 година. Градонацелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по коме је назван важан њујоркшки аеродром, прочитао је опроштајни говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац, есејиста и преводилац. 

"Овде, у Њујорку, прошле среде је у својој хотелској соби преминуо један човек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспешнијих људи који су икад живели. Његова достигнућа су огромна, а како време пролази постајаће све већа...". Теслини пријатељи били су и писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. У филму "Престиж" Теслин лик тумачи Дејвид Боуви.



Тесла је каријеру почео као помоћни инжењер 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би испунио његову жељу, уписао факултет.Након студија у Прагу почиње да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву. 



Две године касније стигао је до самог Томаса Едисона који је тада био најзначајнија личност на пољу технике у Америци. 



Први патент поднео је у САД, 30. марта 1884. године, после одласка из Едисонове компаије и оснивања "Тесла Елецтриц Light & Мануфацтуринг". Створио је и значајан број проналазака које никада није покушао да заштити, као што је, примена високофреквентних струја за медицинске сврхе.