ДА ЛИ СЕ СВАЂАТЕ ПРЕД ДЕЦОМ Последице су горе него што мислите

Професор Гордон Харолд са Универзитета Sussex каже да је јасно да оно што се дешава код куће утиче на дугорочно ментално здравље и развој деце, али није важан само однос између родитеља и детета, о ком се толико говори. Начин на који се родитељи слажу једно с другим такође игра велику улогу за добробит детета. Тај однос може да утиче на све, од менталног здравља до каснијег успеха у школовању и будућих односа са другима.

Последице – од поремећаја рада срца до депресије

Добра ствар је што у већини случајева свађа нема много негативних ефеката на децу, али када родитељи вичу и љуте се једно на друго, када се повлаче или не разговарају, могу настати проблеми, и то много већи него што се можда мислило.

У оквиру једног међународног истраживања стручњаци су посматрали породице неколико деценија, а резултати нису нимало пријатни. Испоставља се да деца која су већ од свог шестог месеца изложена сукобима родитеља могу имати повећан број откуцаја срца и реакцију хормона стреса.

Дојенчад, млађа деца и адолесценти могу показати знаке поремећеног раног развоја мозга, поремећаја сна, анксиозности, депресије, поремећаја понашања и других озбиљних проблема, а све јер живе у породици пуној сукоба.

Слични ефекти се примећују и код деце која су изложена сталним, али мање интензивним сукобима, у поређењу са децом чији родитељи конструктивно разговарају и решавају сукобе, pišе BBC.

Свађа гора по дете од развода

Утицај на децу није увек онакав какав очекујемо. На пример, за развод и то што родитељи почну да живе одвојено често се верује да је посебно штетно за децу и да имају трајне последице од тога. Али испоставља се да највећу штету заправо праве свађе између родитеља, и то пре, за време и после раздвајања, а не сам развод.

Слично томе, често се претпоставља да генетика игра одлучујућу улогу у томе како деца реагују на конфликт. И истина је да су гени кључни за ментално здравље детета. Али кућно окружење такође може бити веома значајно. Све чешће се говори да су генетски ризици за лоше ментално здравље све већизбог лоших породичних односа.

Шта све то значи за родитеље?

Прво, важно је препознати да је сасвим нормално да се родитељи свађају или не слажу једно са другим. Међутим, када се родитељи упуштају у међусобне сукобе који су чести, интензивни и не решавају се, то јако лоше утиче на децу. Још је горе ако је спор око деце, па деца окривљују себе за сукоб маме и тате. Те могуће негативне последице по дете су поремећај спавања, поремећен рани развој мозга код новорођенчади, анксиозност и проблеми у понашању код основаца, депресија, чак и самоповређивање код старије деце и адолесцената.Такође, на дете лоше утиче и ако се родитељи понашају као два странца, без љубави и нормалне комунакације, чак и ако се не свађају. Истраживања показују да та лоша искуства из детињства могу касније да се преносе са једне генерације на другу. А тај циклус свакако треба прекинути.

Истраживања показују и да деца од, рецимо, две године примете да међу родитељима нешто не штима, чак и ако се свађају насамо. То покреће питања – да ли ће сукоб ескалирати, да ли ће сви бити увучени у њега, да ли је то ризик за стабилност породице – што је посебна брига за малу децу. То у деци лако покрене и страх да се њихов однос са родитељима због тога погорша.

Истраживања показују и да на свађе родитеља дечаци и девојчице другачије реагују – девојчице су у већем ризику од емоционалних проблема, а дечаци од проблема у понашању.

Све то показује да је подршка деци важна, али да фокус не треба да оде ни са родитеља јер су они често кључ свега и да, рецимо, свађе којих можда нису ни свесни могу да имају несагледиве последице на дете.

(Zadovoljna.nova.rs)