ЧОВЕК И ПАС - ПРИЈАТЕЉСТВО ЗЛАТА ВРЕДНО: Ово је прича коју ће разумети само страствени ловци, Лео је код Добричића из Горњег Милановца члан породице (ФОТО)

Управо то потврђује и пример ловца Бојана Добричића из Горњег Милановца ком је пас Лео члан породице.

- Најбољи пријатељи сваког ловца су пси, попут немачког оштродлаког птичара и српског гонича, и на њима се не штеди, јер добар сапутник у лову злата је вредан, каже за РИНУ Бојан.

Лов на зеца и фазана као и крвни траг срнеће дивљачи припада немачком оштродлаком птичару, док ће српски гонич ићи у лов на дивље свиње.

- Не може се без доброг пса, лов је без њих незамислив. Посебно се мора водити рачуна о исхрани, грануле, конзерве и црева које им узимам месечно излазе око десет хиљада динара, кошта, али никада ми није било жао, јер пси су моји најбољи пријатељи у лову, каже Бојан.

Иако сматра да са девет навршених месеци пси треба да крену у свој први лов, Бојанови стичу ловачка искуства нешто раније.

- Ловио сам са два штенета са шест ипо месеци и наловио сам се, али мислим да је добро да уђу сезону од осам месеци, не могу дати свој максимум, али треба да остваре контакт са ловцем, да се упознају са тереном и мирисом дивљиачи, пуцањем из оружја, са апортом и то су неки први кораци, свакако неће дати свој максимум, али што су сарији, све су бољи, каже Бојан.

Они који попут немачког краткодлаког птичара Леа имају озбиљан ловачки стаж и освојене бројне пехаре, признања и награде, уживају све привилегије.

- Пас десет сезона већ лови, најдражи ми је са њим лов на срндаћа , ловни траг одради за два минута. Без њега ми је лов и на фазана, лисицу, зеца незамислив. Када је реч о освојеним наградама и признањима, Лео је првак расе више од 20 пута, има више од 15 признања на међународним изложбама и стварно сам поносан на њега, додаје ловац Бојан.

Више од две деценије Бојан је ловац ,а племенита ловачка традиција у породици Добричић сеже три генерације уназад. Стога, Бојанова морална дужност је много већа па подизање чека, хранилишта и солишта су чиста љубав према природи и лову, а подршка породице је најзначајнија.

- Не може се без породице ниста, ако имате подршку и ветар у леђа , онда је све много лакше. Супруга Невена највећи ми је ветар у леђа и без ње ловачка каријера не би била могућа. Безброј пута се дешавало да је током лова позовем како би довела пса да пронађе крвни траг ,а да не причам о времену из деведесетих година прошлог века када је све било екстремно скупо и када си се стварно много тога одрицао да би имао све што ти треба за лов, али заједничким снагама смо се изборили, каже Добричић.

Бојан има две кћерке и сина као и унука и искрено се нада да ће ловачку традицију имати ко да настави јер бити ловац за Добричиће је привилегија, а очување племените ловачке традиције дужност и морална обавеза јер једино може се живети у складу са природом и будућим генерацијама на најлепши начин представити како треба да негују ловну културу, ловачке обичаје и навике , да сачувају традиционалне моралне вредности и да шире и јачају народну свест и бригу о заштити природе.

РИНА