Чистији димњаци и пећи смањују загађење и до 10 посто
БЕОГРАД: Загађење ваздуха могло би се у Београду смањити и до десет процената када би власници станова, кућа и зграда у десет централних градских општина Београда боље одржавало димњаке, ложне уређаје и ложило квалитетнија горива, процењују у комуналном предузећу Димничар.
Ово предузеће на основу градске Одлуке о димначарским услугама покрива око 132.000 корисника, односно домаћинства - куће и зграде, каже помоћник директора Драгиша Анђелковић, а ван система је неколико десетина хиљада индивидуалних ложишта на територијама такозваних приградских општина Београда, где је самим општинама остављено да одлуче о оваквим услугама.
На питање колико би се загађење смањило ако би се боље одржавала ложишта и димњаци и ложило квалитетније гориво, Анђелковић каже да је то тешко проценити.
"Неколико процената, не верујем да би прешло 10 посто то смањење загађења, јер у питању је и свест људи, односно колико се уопште на то може утицати", каже он и додаје да су системска решења прикључење на даљинско грејање или гасификација.
Димничарство има четири аспекта, објашњава Анђелковић, а ту су заштита од пожара, заштита животне средине, заштита здравља људи и уштеда енергије.
Додаје да је битно приликом изградње правилно изабрати однос димензија димњака са снагом ложног уређаја и врсте енергента.
Током експлоатације важно је димњаке и ложне уређаје припремити ван грејне сезоне јер ако се догоди проблем у сезони нема грејања док димничари не дођу, истиче он.
"Димњаци су у доста лошем стању, многи су напрсли, порозни, није сјајно стање а важна је и врста горива, јер има људи који у немаштини скупљању кесе, стари папир, гуме, пластику а то је најгоре и за ложишни уређај и за димњак и за загађење околине", каже Анђелковић и додаје да загађењу доприноси и угаљ лошег квалитета.
Он додаје да и дрво пре ложења мора бити суво јер сирово дрво прави смолу и загађење, а објасњава да га некад корисници сами натопе водом да дуже траје.
"За сада наша ингеренција таква да о свакој неисправности на димњаку пишемо кориснику димњака и грађевинској инспекцији општине на којој се налази објекат, а њихова је надлеженост хоће ли забранити ложење или тражити санацију, промену ложног уређаја или врсте горива", каже он и додаје да таквих извештаја буде 80 до 100 годишње најчешће јер су димњаци порозни.
Комунално предузеће "Димничар" код индивидуалних ложишта може измерити имисију - односно гасове који из ложног уређаја стижу у димњак а како каже Анђелковић емисију, из димњака у ваздух - не мере.
Као један значајних узрока аерозагађења у Србији се наводе индивидуална ложишта којих у нашој земљи има више од милион.