ЧИШЋЕЊЕ КАНАЛА У ВРБАСУ На шест километара вадиће се 400.000 кубика муља

То су, у кратким цртама, представљени преостали кораци за чишћење једне од најзагађенијих црних еколошких тачака Европе, које прописује Просторни план подручја посебне намене чије се усвајање очекује ускоро. Наиме, по речима в. д. помоћника покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине Светлане Килибарде, тај плански документ требало би да се нађе пред Скупштином Војводине током овог месеца, а након што ступи на снагу, на основу њега ће бити израђен и пројекат по којем ће деоница канала кроз Врбас, од преводнице до Триангле бити очишћена и опорављена од вишедеценијског загађења.

– Просторни план Подручја посебне намене измуљавања, депоновања и ремедијације седимената дела канала ХС ДТД Врбас–Бездан од ушћа у канал Бечеј–Богојево до хидрочвора Врбас, како гласи званичан назив тог документа, омогућиће извођење последње, треће фазе пројекта „Коначно решавање проблема загађења и чишћења Великог бачког канала“, започетог 2007. године – каже за „Дневник“ Светлана Килибарда. – Прва фаза пројекта односила се на изградњу магистралног колектора који је спојио општине Кулу и Врбас и омогућио прикупљање свих комуналних и индустријских отпадних вода.

Друга фаза подразумевала је изградњу централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу. Просторни план, чији је носилац израде био наш секретаријат, сада одређује начин вађења, одлагања, пречишћавања и даљег коришћења каналског муља, као и начин на који ће се тај посао обавити. Сам метод преузет је из идејног решења пројекте групе PPF8, која ради у оквиру Подршке Европске уније у припреми пројеката.

Висок квалитет посла који је група PPF8 обавила истакао је и в. д. помоћника покрајинског секретара Немања Ерцег. По његовим речима, стручњаци су узели 120 узорака седимената канала и обавили бројне анализе каналске воде, подземних вода и околног земљишта с вегетацијом, на основу којих су понудили 13 опција за решавање загађења – од остављања канала у тренутном стању, до његовог затрпавања.

Пречистач на четвртини капацитета

Недавно загађење Великог бачког канала изазвало је помор велике количине рибе од Срборана до Бечеја. И док надлежни утврђују ко је одговоран, штета је начињена и потврђен услов да се мора спречити изливање отпадних вода у каналску мрежу.

У Врбасу је, након осам година, завршен централни пречистач за општине Кула и Врбас, који је с више од 20 милиона евра финансирала Европска унија. Ипак, то постројење тренутно ради с четвртином капацитета, док се тражи модел како би се одредила накнада за пречишћавање. Постројење је димензионисано и за прихват индустријских отпадних вода, а по написима у медијима, фабрике из Врбаса и Куле још процењују да ли им се исплати да се повежу на централни пречистач.

С друге стране, иако је у Врбасу изграђено 90 одсто канализационе мреже, преостало је да се изгради још четири километра, те да се прикључе домаћинства и предузећа. Главни канализациони колектор који повезује две општине изграђен је 2015. године.

– Опција из Просторног плана комбинација је одређених понуђених модела тако да представља најмањи атак на животну средину – напоменуо је Ерцег. – Деоница ће бити затворена, муљ ће бити природним путем осушен до 65 процената, а затим извађен. Муљ је најопаснији када се вади, а у овом углавном доминирају тешки метали, као што су бакар, хром и никл.

Како је објаснио, предвиђено је да се извађени муљ – а процена је да га на том делу има око 400.000 кубних метара – најкраћим путем одвози и депонује у оближњој старој циглани, где ће се подићи привремено постројење за прераду муља.

– Овде је тле погодно за тај посао јер је глиновито. PPF група израдила је веома добру докуменатцију и изабран је најбезбеднији начин за ремедијацију. Муљ ће бити мешан с одређеним материјалима, као што је кречњак, анализиран, те ће онај нешкодљиви бити коришћен у грађевинарству, док ће и даље опасан отпад бити одлаган на санитарним депонијама – казао је Немања Ерцег.

Обоје саговорника се слажу да је за почетак измуљавања и чишћења Великог бачког канала предуслов свих предуслова – престанак изливања отпадних вода директно у канал и околну каналску мрежу.

– За сада само „Карнекс“ има пречистач, док шећеране имају неке примарне пречистаче. У овом тренутку највећи загађивачи су „Витал“ и сточне фарме. Морам да напоменем да су највећи загађивачи постројења која потпадају под интегрисану дозволу, преко које можемо утицати на брзину изградње индустријских пречистача. Наиме, по последњој уредби, рок за постављање пречистача за индустрију истиче 31. децембра 2025. године, али интегрисана дозвола може прописати краће рокове и строже услове за граничне вредности у вези с квалитетом пречишћених вода – нагласио је Ерцег, додајући да интегрисану дозволу за прехрамбену индустрију издаје локална самоуправа.

Како је напоменуо, најбоља опција била би да индустрија изгради пречистаче који би индустријску отпадну воду довели на квалитет кућних отпадних вода, која би затим била упућена на централни пречистач за општине Кула и Врбас.

Тај податак добија на важности узимајући у обзир да се у Просторном плану превиђа да би пројекат могао бити завршен за десет година, док би само измуљавање трајало три. Тендерска документација планирана је за мај наредне године, а Покрајинска влада требало би да буде носилац пројекта, који ће бити кандидован и за фондове Европске уније, а чија вредност се процењује на двадесетак милиона евра.

И в. д. помоћника покрајинског секретара Светлана Килибарда изразила је задовољство послом који је група PPF8 урадила, пошто током јавног увида на Просторни план није стигла ниједна примедба.

– Мало смо зачуђени тиме јер су грађани деценијама незадовољни стањем канала. Битно је да ће, када се заврши, канал бити враћен у пројектовано стање што се тиче ширине, дубине и нагиба, док ће локална самоуправа кроз планове уредити његово даље коришћење. Предвиђено је да се дуж канала сади зеленило, постављају игралишта и граде шеталишта. Драго нам је да су грађани били укључени у цео процес и веома заинтересовани за тај проблем. Сматрам да смо и ми били спремни да пружимо одговоре на сва питања током јавне расправе – закључила је Светлана Килибарда.

Светозар Крстић