Чак 58 гимназија у Србији жели информатичка одељења
БЕОГРАД: Чак 58 гимназија широм Србије пријавило се за отварање посебних информатичких одељења, а колико њих ће то заиста и учинити зависи од одлуке Министарства просвете.
Прва одељења за ученике надарене за информатику и рачунарство отворена су прошле године, али само у осам гимназија, јер многи кандидати нису имали потребан број бодова за пролазак на пријемном испиту.
Министар просвете Младен Шарчевић каже да пријављивање гимназија још траје и да ће их сигурно бити и више.
Већ је одређено, како је рекао, 13 гимназија у којима ће 3. јуна бити организован пријемни за све кандидате.
"Не да немамо поверења у школе појединачно, већ сви тестови који мере ниво знања и утврђују класификације морају да се раде под строгом контролом", рекао је министар за Танјуг.
Шарћевић наглашава да се ова одељења неће отварати "зато што то неко жели", већ само тамо где се показало да има довољно надарене деце која су освојила и потребан број бодова на пријемном за упис у ова одељења.
Министар каже да се током године инсистирало на обуци кадрова, и да је на сајту Министарства просвете постављена онлајн обука за све осмаке који желе да се припреме за пријемни.
За отварање информатичких одељења заинтересоване су 52 државне и шест приватних гимназија, а на пријемном испиту ће бити математички задаци средњег и напредног нивоа.
За припрему се могу користити збирке задатака за припрему завршног испита.
Прошле године у осам гимназија у Србији формирана су информатичка одељења.
Једина у Београду која има такво одељење је Прва београдска гимназија.
Директор те школе Александар Андрејић поносно истиче да ученици у овом одељењу осим за информатику показују велико интересовање и за друге области.
Каже да су ђаци информатичког одељења постигли одличне резултате на такмичењу из програмирања, да су остварили добре резултате који се односе на општу информатичку писменост.
"Осим добрих резултата у уско стручној области, они су учесници и књижевне олимпијаде и прешли су на следећји ниво, као и на општинском такмичењу из историје", каже Андрејић за Танјуг и додаје да и ове године, као и prеthodnе, планирају да упишу једно одељење за посебно надарену децу из информатике.
Предвиђено је да ученици током четири године школовања имају 934 часа информатицких предмета - програмирање, примена рачунара, објектно оријентисано програмирање, базе података, програмске парадигме, веб програмирање.
Заменик директора Мајкрософт развојног центра у Србији Милан Новаковић сматра да је ИТ данас светла тачка код нас, да у овој области може у Србији да се оствари светска каријера. У тој сфери, појашњава, може бесконачно много људи да се запосли.
"Тренутно нам треба десет пута више свега - кадрова, компанија. У наредних неколико година то је једна велика шанса за нас", рекао је Новаковић за Танјуг.
Додаје да је важно да се ученици од најранијег узраста срећу са дигиталним вештинама јер ће се у будућности читава привреда заснивати на томе.
"Опште је корисно деци да се наоружају вештинама које ће им сутра значити лакше запослење и биће у предности над неким ко нема дигиталне вештине", појашњава он и закључује да су информационе технологије и стицање знања и вештина из те области важне чиме год се сутра деца буду бавила.