Брнабић: Сарадња са компанијом Рош од изузетног значаја

Меморандум су потписали председница Владе Ана Брнабић и регионални директор компаније Рош Адриано Треве.



БИО 4 кампус (Биомедицина, Биоинформатика, Биотехнологија и Биодиверзитет) је пројекат који је покренула Влада Србије, а амбиција тог пројекта је формирање светски признатог центра за истраживање и развој у Србији, а кампус чине, између осталог, и научни институти и образовне установе.



Компанија Рош, која је постала партнер БИО4 кампуса, учествоваће у развоју такозване „прецизне медицине", које значајно унапређују лечење онколошких пацијената.



Премијерка је после потписивања поручила да је данас изузетно значајан дан за даље позиционирање Србије на мапи иновација и на светској мапи земаља које имају добре капацитете за истраживање и развој.



"Ово је будућност и нешто што ће свакако одредити да ли ће Србија наставити да буде земља победник, и у овим тешким и изазовним временима, или ће поклекнути пред притисцима и неће довољно брзо напредовати", истакла је Брнабић.



Она је казала да се последњих неколико година, Србија на европској, али и на светској мапи, позиционирала као земља која може да допринесе у областима истраживања и иновација у свакој области, па и у традиционалној индустрији.



"Земља паметних, образованих људи, што нам је све помогло да стварамо нову вредност и донело економски раст и напредак, раст плата и пензија и да привлачимо софистициране инвестиције што се огледа на квалитет живота у Србији. Ове године извоз из ИТ сектора биће преко 2,5 милијарде евра, а тај сектор тренутно прави највећу вредност у Републици Србији. Од тога, 1,5 милијарди је наш суфицит, остаје код нас и употребљује се за даљи развој Србије", поручила је премијерка.



Каже да је неколико година уназад влада радила са компанијом Рош како би им показали да је Србија земља иновација и да један део њиховог истраживања може да се одвија у Србији.



"Ово је за мене само почетак. Верујем да Србија може много више и сад видимо тренд да све више страних компанија отвара своје научне и истраживачке центре у Србији. Да би наставили тај тренд, ми као Влада морамо да идемо даље. Два кључна стуба нашег даљег развоја су вештачка технологија и БИО 4 кампус који ћемо током 2023. почети да радимо", рекла је Брнабић.



"Компанија Рош, највећа и најјача фармацеутска компанија на свету, има годишњи буџет од 16 милијарди долара само за истраживање и развој. Ако бисмо добили део тог годишњег буџета да се те ствари раде у Србији, онда видите колико је то додатних инвестиција о којима нисмо могли ни да причамо док се нисмо поставили као земља иновација и развоја", казала је премијерка.



Регионални директор компаније Рош, Адриано Треве, данашњи дан оценио је као почетак изузетно битне кампање.



"Уложили смо много времена, напора и труда да се ово оствари и да се отворе биоцентри и данас крећемо у једно изванредно путовање. Велики дан за Србију и пацијенте у Србији како би имали приступ иновацијама. Надамо се да ћемо у будућности пренети нека средства у Србију како би радили на научним истраживањима", поручио је Треве.



У оквиру потписаног, у Србији ће се радити на креирању капацитета за истраживање и развој кроз истраживачке пројекте, такође да се у Србији обављају тестови геномског профилисања генома карцинома, да се отвори пут широј употреби прецизне медицине и примени индивидуалних терапија, односно проналажењу најефикаснијег начина лечења за сваког пацијента понаособ, појаснила је директорка Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, др Јелена Беговић.



"То је покренуто од стране компаније Рош, а идеја је да употребимо најсавремениј технологије, односно "секвенцирање следеће генерације" на посебним панелима које је Роће развио, како бисмо ушли дубоко у генетику сваког карцинома који се развио у организму неке особе. То води уствари у примену "персонализоване медицине", јер сваки канцер има своју генетику, а од те генетике зависи како ће се радити дијагностика, која терапија треба да се прими, који лек да се примени и каква је прогноза болести. Велики бенефит за наше пацијенте и за целокупно друштво", казала је др Беговић.



Пројекат би требало да омогући да геномско профилисање постане део протокола лечења онколошких пацијената у Србији и да установи терапије на „молекуларном нивоу", што ће омогућити много прецизније и ефикасније лечење, повећати ефикасност лечења, смањити нежељене ефекте и омогућити здравственом систему да постане још ефикаснији.