БИО НАЈВЕЋА ЗВЕЗДА ЈОГОСЛАВИЈЕ И ДОЖИВЕО МОЖДАНИ УДАР НА КОНЦЕРТУ: Пуком срећом је преживео, а онда га снашло још горе
Животна прича Ђорђа Марјановића препуна је невероватних и занимљивих детаља.
Чувени певач Ђорђе Марјановић рођен је давне 1931. године, а многи сматрају да је био највећа звезда југословенске забавне музике. Популарнот је стекао шездесетих и седамдесетих година XX века, а поред славе на нашим просторима и те како је био цењен и у Совјетском Савезу.
Завршио је гимназију у Пожаревцу, а потом одлази у Београд на студије (1950). Изабрао је фармацију и догурао до апсолвента. Музика је учинила да крене путем у којем студије фармације нису више биле важне. 1954.године учествоваће на аудицији за певаче у организацији Удружења џез музичара Београда. Сачекаће још неку годину да његов певачки дар добије признање. Љубав према музици, стицајем добрих околности, постала је његов животни пут.
Његово представљање телевизијској публици било је са чувеном нумером "Звиждук у осам". Оно што је посебно занимљиво када је реч о Марјановићу јесте да је био први певач забавне музике код нас који није само стајао на бини, већ је бацао сако у публику, падао на колена...
Године 1963. доживљава велики успех у Совјетском Савету, а доказ томе јесте чињеница је да је имао петнаест концерата заредом на стадиону "Лењин".
Марјановић је у Асутралији 1990. године доживео мождани удар док је певао песму "Мене нема ко да жали", а том приликом био је гост на концеру Лепе Брене. Од своје верне публике опростио се у Сава центру 2004. године.
Љубавни живот
У Радио Београду Ђорђе је срео лепу службеницу, продорног гласа – Злату Ракић која му је рекла да потпише уговор како би добио хонорар. Постали су пријатељи, а 1959-е се и венчали. Најпре га је одбила, али није одолела његовој упорности.
Она је знатно утицала на његову каријеру. Ђорђе је то признао, уз напомену да је она у њему препознала таленат. Рекао је да упркос томе сто му је жена радила у Радио Београду напредовање није било лако као и да је примљен на аудијицији тек након сарадње са оперским певачем Д. Пивничким. И он је у њему видео велики таленат.
Причало се како Злата може све да уради у Радио Београду и да ће прославити Ђорђа. Она му је помагала да свој таленат изнесе али не на неки непримерен начин. Злата је сама изјавила да Ђорђе има таленат и магичну моћ да привуче публику и да нико не би могао наметнути публици некога ко тако нешто не поседује у себи. Ђорђе је против тога да се превише искрено говори о својој интими јер често буде погрешно схваћена.
1963-е одлази у Русију и тамо доживљава исту славу. Он постаје најпопуларнији певач у Русији. Пунио је стадионе, а публици на концертима певао је осим својих песама и обраде француских шансона… песме Битлса, Боба Дилана…
У Русији 1965-е среће Ели Николајевну, жену свог живота са којом се жени. Њихова љубав, како то обично бива са популарним личностима, била је предмет јавног преиспитивања… али Ђорђе се никада није покајао. Родила му је троје деце, била верни и брижни зивотни сапутник. Бринула је о деци, била стуб породице у којој је живела само узајамна љубав и разумевање.
60-е, 70-е, 80-е године XX века биле су време његовог непрекидног владања забавном музичком сценом у Југославији и Русији.Трајући тако дуго уз велики број обожавалаца није изгубио на важности ни са појавом нових музичких праваца. Не само да његови обожаваоци нису одустајали од њега, већ су и нове генерације респектовале његов уметнички дар.
Ђорђе Марјановић преминуо је у мају 2021. године, а сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
stil.kurir.rs