Бечкеречка ћуприја се вратила у град на Бегеју

Френц је рођен 1953. године и пореклом је из Меленаца, где је и завршио основну школу. Средњу школу је похађао у Зрењанину и после три године је постао квалификовани машин-бравар, а након тога је у Београду положио за високо-квалификованог радника. За време школовања, праксу је обављао у фабрици „Радијатор“, у којој се и запослио и провео цео радни век. Његов хоби је, иначе, израда разних фигура и макета од плексигласа, шперплоче и дрвофикса. Овим је активније почео да се бави док је био у војсци.

-Армију сам служио у подземном аеродрому код Бихаћа, где су били стационирани авиони МИГ-21. Правили смо макете тих авиона од плексигласа, али и Ајфелове куле, стоне лампе, лустере... Кад сам се оженио, запослио и добио сина, није било пуно слободног времена за ову занимацију. Међутим, када сам отишао у пензију, поново сам се посветио свом хобију - прича за „Дневник“ Бранислав Френц.

У међувремену је направио макету своје породичне куће, са свим просторијама и детаљима унутар ње, али и са комплетним двориштем, помоћним објектима, летњиковцем... Израдио је и неколико већих запрежних кола. Једна је сачувао за себе, друга поклонио најближима.

Последња три месеца Бранислав израђује некадашњу Бечкеречку ћуприју, познату и као Велики мост, за који се верује да га је пројектовао чувени француски конструктор Гистав Ајфел, творац Ајфеловог торња. Зрењанин је био препознатљив по том мосту, који је опеван и у песми „Четир’ коња дебела“, али је у међувремену остао без њега, јер су тадашње општинске власти одлучиле да га 1969. године исеку и продају у старо гвожђе, те ослободе место „модерном“ наследнику од армираног бетона, данашњем Пешачком мосту. Међутим, Бранислав Френц је одлучио да га поново оживи.

-До сада сам направио неколико макета Ајфелове куле. Израдио сам једнострани торањ, па онда са дуплим стубом чији врх се окреће, а на чијој кугли пишу имена мојих унука. У једном тренутку сам се заситио овог објекта и помислио сам – чекај, ја правим Ајфелове куле, а ми смо имали Ајфелов мост у Зрењанину. Остало је веома мало сачуваних података о том мосту, па сам на основу неких фотографија кренуо да израђујем макету. Једном, када сам ишао у град, прешао сам преко садашњег Пешачког моста и корацима мерио његову дужину, јер димензије Ајфеловог моста нисам нигде успео да нађем. Макета моста је, иначе, размере 1:45. И на макети се подиже средњи део моста, не са стране, него ка горе, како је функционисао и прави мост, да би бродови могли да прођу испод њега - објашњава Френц.

О томе колико је водио рачуна о сваком детаљу сведочи и податак да само на огради има чак 1.068 отвора, односно рупа. И све их је Бранислав ручно одрадио.

-Прво сам нацртао сваку посебно, па бушилицом направио рупице и онда кроз сваку од њих провлачио тестерицу да би их обликовао. Некада сам радио и по десет сати дневно. Ујутру доручкујем, па радим до ручка. После ручка, одмарам од један до три, попијем кафу и до вечере поново радим, па после вечере у соби одрађујем неке ситније ствари. Жени Радослави сам већ досадио, хоће да ме избаци из собе - кроз осмех казује наш саговорник.

Prеthodno је Бранислав израдио и макету чувене Бошњакове ветрењаче, једног од симбола његовог родног села Меленаца. Направио ју је према сећању, сликама и оригиналном пројекту, који му је набавио син Владимир.

-Ово су лепе ствари, али је потребно наћи им место у кући и редовно их одржавати, да се не би скупљала прашина. Волео бих да макете моста и ветрењаче поклоним Народном музеју Зрењанин, да и суграђани могу уживо да виде како су изгледали некадашњи симоболи наших крајева. Ако ме здравље послужи, следећи бих направио Мали мост код зграде суда. За њега постоји целокупна документација, што ће ми знатно олакшати посао - напомиње Френц.

Жељко Балабан