АЖЦ: Од почетка године убијено 20 жена, систем нема одговор
БЕОГРАД: Од 1. јануара до 8. маја ове године у Србији је убијено 20 жена, највећи број њих имао је више од 55 година, а како би се тај број смањио професионалци у институцијама треба да се руководе постојећим законима против насиља и правилима службе, а не личним уверењима и предрасудама, закључак је конференције о распрострањености и карактеристикама фемицида у организацији Аутономног женског центра.
Поводом 18. маја, који је проглашен Даном сећања на жене жртве насиља, АЖЦ и Удружење жена "Пешчаник" из Крушевца заједно покрећу осмодневну кампању под слоганом "Ако систем не реагује, реагује злочинац", којом желе да укажу на пропусте система због којих многе жене нису заштићене на време.
Адвокатица Аутономног женског центра Вања Мацановић навела је да је АЖЦ анализирао 26 случајева убиства жена, а да су 23 жене убијене од стране партнера са којим су биле у вези или браку.
Она је истакла да се често добро не процењује ризик који би могао довести до убиства жене, а да су љубомора, напуштање партнера и поседовање оружја ризици који девет пута чешће доводе до убиства, него било који други фактор.
"За убиство жене физичко насиље не мора да буде предуслов", наглашава Мацановић.
Додаје, да је већина жена, њих 14, убијено у кући или стану у коме су живеле, а да су убиства у највећој мери почињена ножем, у 12 случајева, и ватреним оружујем, у 10 случајева.
"У две трећине случајева након убиства извршено је и самоубиство. По нашој анализи од 26 убијених жена, њих 16 се обратило институцијама за помоћ, а само у пет случајева су податке имале све три надлежне институције", навела је Мацановић.
Додаје, да надлежни треба да буду санкционисани уколико не обављају свој посао, али да се то до сада десило само једном, када је службеник добио отказ због лоше процене ситуације.
Проблем је, каже Мацановић, и недостатак разумевања и информација којима располажу виши тужиоци, који не означавају малолетну децу као жртве кривичног дела, не додељују жртвама адвоката по службеној дужности...
"Zzrtvе су потпуно обесправљене и оно мало права што имају се не примењује", истиче Мацановић.
Психотерапеуткиња Института за психодраму Биљана Славковић спровела је групне радионице са 61 женом која трпи насиље и истиче да је међу њима доминантна немоћ, изолација и губитак поверења.
"Вештачење је велика тема и ту је велики проблем стручност и спремности вештака које процењују случајеве насиља. Мајкама најтеже пада немогућност да заштите децу од насилника и државе која упорно одржава контакт између насилника и детета, јер је он други родитељ", наводи Славковић.
Иситче, да се женама често не верује када говоре о насиљу, да се њихово искуство релативизује, те да мора постојати вредносни систем који јасно поручује да жртва није крива, те да се њена одговорност не преиспитује.
"Држава својим чиновницима дозвољава да користе своје приватне ставове при пресуђивању", каже Славковић.
Координаторка Удружења зена "Пешчаник" из Крушевца Снежана Јаковљевић наводи да је медијско извештавање о насиљу најчешће сензационално, те да је важна едукација медијских радника.
Објашњава, да новинари не знају како да заштите жртву, не знају које податке треба објавити, а које не.
"Ту је уредник који хоће да прода причу, читатељ који хоће крв, сензацију и жртва. Новинар се налази у средини и мора да се води моралном и професионалном савешћу", каже Јаковљевић и наглашава да је најбољи начин запитати се "Да сам ја на месту жртве, како би волео/ла да неко о мени пише?".
Учеснице конференције слажу се у оцени да је неопходно веровати женама жртвама, примењивати закон који постоји, у друштву стварати климу ненасиља, а да медији треба да пишу о насиљу и пре него што се деси, кроз питања шта и зашто не функционише у његовом спречавању.